Analizom vokabulara, stila, rime i gramatike, autori istraživanja su utvrdili da je vrlo moguće da je Tomas Midlton, još jedan od najpoznatijih pisaca engleske renesanse, drugi autor ove drame.
“Sve je dobro što se dobro svrši” sadrži nedoslednosti u stilu. Kultni status Šekspira, smatra profesorka Lori Magvajer, sprečavao je da se ideja koautorstva ozbiljno razmotri.
Autorka smatra da svaki pisac ima svoj jezički “DNK”, te da je analiza ovog dela pokazala sličnosti sa Midltonovim jezikom.
U delu se, primerice, pojavljuju pojedine reči koje je, u tom periodu, koristio isključivo Midlton. Gramatika je modernija od gramatike ostalih Šekspirovih dela.
Novija istraživanja pokazala su da na dramskim delima često sarađuje više pisaca. Takođe, drame su, u doba renesanse, često pisane na brzinu i u komercijalne svrhe, te je saradnja više pisaca bila uobičajena.
Autori smatraju da postoji i “specijalizovanje” za određene komponente pisanja. Na primer, neki pisci bili su specijalizovani za kreiranje zapleta.
Dela Vilijama Šekspira povremeno su bivala okružena spekulacijama i misterijama u vezi autorstva. Magvajerova smatra da, osim navedenog dela, u ostalim dramama slavnog dramatičara ne postoji nikakva osnova za takve tvrdnje.