Mašući zastavama na južnoj granici Bolivije, hiljade pristalica dočekale su povratak Moralesa iz jednogodišnjeg egzila čiji trijumfalni povratak kući sugeriše nastavak njegove četiri decenije duge političke karijere, navodi Gardijan.
“Sve dok postoje kapitalizam i imperijalizam, borba se nastavlja”, rekao je 61-godišnji Morales pre prelaska međunarodnog most između argentinskog grada La Kvaika i Vilazone u Boliviji.
Prvi autohtoni predsednik Bolivije dao je ostavku i pobegao iz Bolivije 11. novembra prošle godine posle eksplozije socijalnih nemira i onoga što su njegove pristalice nazvale državnim udarom protiv autohtonog stanovništva.
U ponedeljak je Morales počeo trodnevno putovanje kući pa je karavan vozila krenuo ka severu prolazeći kroz gradove i sela sve do provincije Čapare i grada Čimora u džungli gde je i započeo svoj politički put kao sindikalni predstavnik poljoprivrednika koke. Morales je rekao da će tamošnji društveni pokreti odlučiti hoće li i on i dalje biti vođa ili ne.
Ti će komentari, naglašava Gardijan, obradovati pristalice, ali mogu podstaći strah unutar bolivijske opozicije, pa čak i nekih sektora unutar Moralesove stranke Pokret za socijalizam (MAS), zbog bojazni da bi posle povratka bivši predsednik mogao pokušati da se ponovo uključi u politiku.
Iako ga mnogi hvale zbog ostvarenog ekonomskog i društvenog napretka tokom njegovih 14 godina na vlasti, drugi ga kritikuju da zemlju vodi ka autoritarnosti i korupciji i da odbija da se odrekne vlasti.
Morales se trijumfalno vratio iz egzila godinu dana pošto je dao ostavku usred optužbi o nameštanju izbora koji su andsku naciju uronili u nasilna previranja, piše Volstrit džurnal, ukazujući da se njegov povratak doživljava kao test za novu vladu predsednika Luisa Arsea.
Arse, bliski saveznik Moralesa, položio je zakletvu u nedelju posle ubedljive pobede na prošlomesečnim predsedničkim izborima. Arse je tokom predizborne kampanje naglasio da Morales, koji je izgubio popularnost među mnogima u Boliviji posle 14 godina vlasti, neće imati nikakvu ulogu u njegovoj vladi.
Povratak Moralesa je omogućen pošto je sudija prošlog meseca odbacio optužbe za terorizam i pobunu koje su bile podignute tokom mandata prelazne vlade koju je vodila desničarka Žanin Anjez, koja je bivšeg predsednika optužila za podsticanje protesta.
Grupe za ljudska prava optužile su njenu vladu za progon političkih suparnika i zlostavljanja u sukobima snaga državne sigurnosti i Moralesovih pristalica u demonstracijama u kojima je više od 30 ljudi poginulo. Skandali s korupcijom takođe su oslabili njenu kratku vladavinu što je dovelo do političkog preokreta, pa je MAS, na čijem je čelu i dalje Morales, ubedljivo pobedila na izborima 18. oktobra.
Morales je proteklih sedmica govorio da neće imati nikakvu ulogu u vladi Arsea i da se planira da se fokusira na sindikalni aktivizam i autohtona prava. Ipak, naglašava list, postoji zabrinutost da Morales neće lako odstupiti.
Moralesa dočekuje oprezna nacija koja želi da se pomakne od političkih previranja s potrebom prevladavanja ekonomske krize i posledica pandemije, piše Njujork tajms.
List podseća da je posle burnih meseci od odlaska Moralesa, Bolivija održala reprizu predsedničkih izbora na kojima je zabeležen veliki odziv i relativno miran doček rezultata, što su mnogi Bolivijci pripisali rasprostranjenoj želji za stabilnošću.
Povratak u zemlju kontroverznog čelnika, koji je pokušao niz taktika kako bi ostao na vlasti, uključujući promenu Ustava, izazvao je uzbunu kod mnogih, posebno vladinih protivnika.
Nacija je i dalje duboko podeljena, dodaje njujorški list i ističe da se mnogi pribojavaju da bi se krhka ravnoteža postignuta tokom izbora mogla raspasti.
Malo ko u Boliviji veruje da će se Morales, kojeg još uvek podržava veliki deo autohtone većine u zemlji, držati svojih planova o sindikalnom aktivizmu. Njegov povratak će verovatno zakomplikovati posao novom predsedniku koji je pobedio na izborima na platformi demokratskog podmlađivanja i umerenog ekonomskog programa.
Političke tenzije pogoršala je pandemija i ekonomska kriza koja je usledila. U Boliviji je zabeležena jedna od najviših stopa smrtnosti od korona virusa na svetu, a očekuje se da će se ekonomija ove godine smanjiti za osam posto, što će, ukazuje Njujork tajms, desetine hiljada ljudi gurnuti nazad u siromaštvo.
U polusatnom inauguracionom govoru u nedelju u La Pazu, novi predsednik Bolivije Luis Arse, kojeg mnogi smatraju blagim pragmatičarom, nije spomenuo Moralesa, piše Fajnenšel tajms, dodajući da su neki Bolivijci izrazili nadu da će Arse održati zdravu distancu od svog mentora.