AFP navodi da je okupljenih sve više i više, kao i da se “more zastava” Egipta divlje leprša na trgu, a da je vojni avion leteo nisko iznad grada.
AFP-u je jedan učesnik rekao da je na ulici kako bi se pokazalo svetu da je “ovo bila narodna revolucija, a ne “vojni udar” u kom je svrgnut islamistički predsednik Morsi.
Okupljeni se slivaju iz okolnih ulica, a neki nose džinovsku nacionalnu zastavu ukrašenu pozivom “Odlazi”, što uporni demonstranti ponavljaju.
Drugi nose portrete komandanta oružanih snaga, generala Abdela Fataha al-Sisija, koji stoji iza Morsijevog svrgavanja.
Pokret Tamarod (Pobuna) koja je organizovala masovne proteste 30. juna i čija je kulminacija bilo svrgavanje Morsija u sredu, pozvali su ljude da se okupe na Tahriru i kod predsedničke palate Itihadije radi “dovršenja revolucije”.
“Morsijevo uklanjanje nije bilo nedemokratsko, jer je 30 miliona ljudi izašlo na ulice da izrazi svoj bes”, rekao je jedan inženjer, koji se predstavio kao Jaser.
Slične scene vide se i u Aleksandriji i drugim većim gradovima širom Egipta.
AFP navodi i da su njihovi rivali, islamisti, organizovali kontra-mitinge u Kairu, gde policija naoružana automatima “kalašnjikov” nadgleda demonstracije Morsijevih pristalica.
Oni su se okupili kod džamije Rabija al-Adavija, Kairskog univerziteta i sedišta Republikanske garde, kako bi podržali Morsijev legitimitet i “odbacili vojni udar”.
Noseći portrete zbačenog predsednika, oni su podigli barikade i uspostavili kontrolne punktove u nekim delovima Kaira, navodi francuska agencija.
Okupljeni, čiji se broj procenjuje na desetine hiljada, izazvali su zatvaranje glavnog puta koji vodi ka međuanarodnom aerodromu.
Samo godina Morsijeve turbulentne vladavine obeležena je optužbama da je koncentrisanjem vlasti u rukama islamista i puštajući privredu da propada, izneverio revoluciju iz 2011. u kojoj je svrgnut nekadašnji autokrata Hosni Mubarak.
Spor oko premijera
Unutar novog egipatskog vođstva izbile su danas razmirice, jer se sekularne i liberalne frakcije spore sa salafitima, koji su odbacili njihov izbor premijera, čime je zakočeno formiranje nove vlade posle zbacivanja predsednika Mohameda
Morsija od strane vojske.
U centru spora je ultrakonzervativna salafitska partija, koja je bila uz uglavnom sekularne grupe koje su predvodile državni udar protiv Morsija.
Ta partija je juče blokirala postavljanje reformskog lidera Mohameda el Baradeja, favorita liberala, levičara i sekularnih grupa, na mesto premijera.
Lider liberalne Egipatske socijalističke demokratske partije Mohamed Abul-Gar rekao je da su salafiti prvobitno prihvatili predlog da Baradej bude novi premijer, ali onda su promenili stav iz nepoznatih razloga. On je dodao da razgovori, uz pomoć posrednika, još traju.
Abdulah Badran, vodeći poslanik iz redova salafita rekao je da je to bio “nesporazum” da je ta partija prihvatila El Baradeja. Oni sutražili još 48 sati da predlože alternative, naveo je on, dodajući da će uskoro doneti odluku, ali da neće podržati El Baradeja.
“U ovom osetljivom vremenu, potreban je neko nezavistan, ko će naići na konsenzus, a ne izazvati dodatne podele”, rekao je Badran i dodao da je glavni prigovor El Baradeju to što nije popularan ne samo među islamistima, već i u velikom delu egipatske populacije.
El Baradej, 71-godišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir, bio je inspiracija za levičare, sekulariste i revolucionarne omladinske grupe, koje su stajale iza ustanka 2011, u kome je svrgnut nekadašnji predsednik Hosni Mubarak.
Drugi član koalicije, Tamarod, glavna organizacija koja je stajala iza prošlonedeljnih masovnih protesta koji su pozivali na svrgavanje Morsija, rekao je da je El Baradej i dalje kandidat za premijera. Tamarod je danas kritikovao salafite, optuživši ih za “ucenu” i “vršenje pritiska”.
Viši član Muslimanskog bratstva Saad Emara rekao je, pak, da ne postoji mogućnost za pregovore sa novim egipatskim vođstvom, jer “su nas svi oni izdali”.
“Ne vraćamo se u eru Mubaraka već u… totalitarni režim. Sve drugo osim protesta je samoubistvo”, rekao je on za agenciju AP. Emara je dodao da su salafiti “izgubili kredibilitet i poverenje pošto su stali na stranu pučista”.
Premijer će biti onaj koji će imati stvarnu moć u novoj vladi, kakva god ona bila, dok će mesto predsednika biti u najvećoj meri protokolarno. Premijer će, najverovatnije, imati jak uticaj i u procesu pisanja novog ustava, navodi agencija AP.
To je i najveća briga salafita, koji se snažno zalažu za islamistički karakter ustava, kakav je bio u vreme Morsija, ali je posle njegovog svrgavanja obustavljen.