N1: Dugo pratite i izveštavate o politici. U kontaktu ste sa političarima. Pretpostavljam da imate uvid u to kako se demokrate osećaju nakon gubitka ovih izbora…
„Osećaju se šokirano. Demokrate zaista dovode u pitanje sve što su do sada uradili. Njihovu strategiju, njihove poruke, sve ono što su uradili u prethodnom periodu. Da li je trebalo da zamene Džoa Bajdena na mestu predsednika, kao demokratskog kandidata? Da li je trebalo ranije da se povuče i dozvoli nekom drugom da uđe i vodi punu kampanju? Kamala Haris je očigledno imala samo 107 dana da odradi sopstvenu kampanju. Dakle, nije imala puno vremena. Američke kampanje imaju tendenciju da budu duže, da tokom te kampanje javnost testira kandidate i njihove poruke, kako komuniciraju sa biračima i da li im se dopadaju ili ne, da li su autentični ili ne… Mislim da je to zaista bio ključni faktor zašto su izgubili, uz druge veće, globalnije faktore kao što su inflacija i ekonomija“.
N1: U jednom od svojih tvitova spomenuli ste kako je Donald Tramp ubedljivo pobedio na izborima, osvojio više glasova od Haris, iako su demokrate govorile da on predstavlja pretnju demokratiji. Šta nam to govori o stavovima demokrata?
„Voleo bih da mogu da kažem. Rezultat je potpuno jasan. Demokrate, ali ne samo oni već su i pojedini republikanci upozoravali da će predsednik Tramp raditi loše stvari na vlasti, da ima autoritarne tendencije. Da je već pokušao da preinači izbore, tvrdeći da je bilo prevare. I pored svega toga, veći deo zemlje je rekao da ih nije briga za to. Ali ipak, kada razgovarate sa njegovim pristalicama oni su pomalo zabrinuti zbog toga što govori ili kako se ponaša. Ono do čega im je zaista stalo je njegova politika. Na kraju krajeva, ono što je zaista dovelo do toga da glasaju za njega su cene – ono što plaćaju u prodavnici, za gorivo, za stanovanje, bila su to neka sveobuhvatna pitanja“.
Neki ljudi sa kojima sam razgovarao rekli su da je kampanja bila previše levičarska. Neki od njih su se žalili da se malo govori o ekonomiji. Neki su se žalili da je dovela velike zvezde, holivudske zvezde, pop zvezde, umesto da na scenu izvuče „obične“, normalne ljude. Razgovarao sam sa vozačem Ubera. Kaže da su cene porasle i da je bilo mnogo bolje kada je Tramp bio predsednik. Pa šta to govori o demokratama i o tome šta se desilo na ovim izborima?
„Da, apsolutno. To je bio veliki problem na ovim izborima. Jesu demokrate dovele sve ove poznate ličnosti, i to je lako ismevati i ismevati. Očigledno, svi oni su veoma popularni. Ali kada je reč o glasačima u sving državama, na mestima kao što su Viskonsin, Mičigen, radničkim državama koje su imale manje stanovnika, na njih je na primer uticalo kada je Tramp u Mekdonaldsu. To jeste sve bilo izrežirano, onda je nosio i đubretarsku uniformu. Ali te stvari su se dopale radnicima. Iako sve to nije bilo naročito autentično“.
Postoje analize kako bi Tramp mogao još jače da kontroliše Vrhovni sud, da kontroliše medije i postoje neke zanimljive analize koje govore da bi se to moglo uporediti sa autoritarnim režimima u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Vidite li da bi Tramp mogao da bude takav? I kako će to uticati na ostatak sveta? Hoće li se mali Trampovi i Putini dići kao pečurke posle kiše?
„Da, mislim, već vidite, drugi moćnici širom sveta slave. Imate Putina koji čestita pobedu. U suštini on sad računa da će cela stvar sa Ukrajinom da ide njegovim putem. Mislim da će drugi mandat biti drugačiji, da neće imati veze sa prvim. Tada je imao republikansku većinu koja nije bila u potpunosti uključena u njegovu vladavinu. Ovog puta, svi su uz njega. I imaće veliku većinu u Kongresu da radi šta hoće. Ljudi u administraciji će biti lojalniji. To jeste zabrinjavajuće. Zbog toga mi mogao da bude daleko manje oprezan u onome što želi da radi“.
Videli smo da je Suzi Vajls prvo ime pored Trampa koje je ušlo u Belu kuću. Si-En-En navodi izvor koji kaže da je imala jedan uslov, a to je da kontroliše ko ulazi u njegov Ovalni kabinet. Dakle, mislite li da postoji ikakva šansa da zaista kontrolišete ono što Donald Tramp radi?
„To je smešna ideja, kontrola Donalda Trampa. Republikanci, ljudi oko njega, kažu da se ne može kontrolisati. On je tokom kampanje doveo neke ekstremno desničarske ljude koji su mu bili bliski, poput Lore Lumer, ugledne osobe koja je rekla mnogo rasističkih stvari. Pokušavali su da ga odvrate od toga. Nisu baš bili toliko uspešni. Suzi Vajls je, mislim, konačno jedna osoba koju je spreman da sluša, i mislim da će je sada više slušati, s obzirom na to da je uspela da mu donese ovu pobedu. Ali, znate, on je nekontrolisan. Mislim da ćemo neka pitanja koja smo videli tokom njegove prve godine na funkciji 2017. ponovo videti, njegovo neko nekontrolisano ponašanje“.
U igri su još neka imena. Marko Rubio, Majk Pompeo, Ričard Grenel, koji je veoma blizak Srbiji, ali i Ilon Mask i RF Kenedi. Pa šta vi mislite? Da li su ta imena zaista u igri? I kakva bi mogla da bude politika prema Balkanu, ako ima ikakve politike za Balkan?
„Apsolutno. Mislim, već smo videli šta ljudi poput Rika Grenela žele da urade nešto na Balkanu. Mislim da će biti mnogo transakcijske politike. Znate, Tramp će tamo dobiti ono što želi. Tako da mislim da su apsolutno svi ovi ljudi o kojima se spekuliše da ulaze u administraciju, mogući. A onda, znate, on će im dozvoliti da rade šta god žele, u suštini. Videli smo da je on transakcijski predsednik, što znači da, znate, ako Amerika može na neki način da ima koristi, to će se desiti pod njegovom politikom“.
Čini mi se da su ljudi već počeli da razmišljaju o 2028. Tada neće biti Trampa, ali će sigurno biti jakih republikanskih kandidata. Ali ko će ući u trku za demokrate? Šta mislite o tome?
„Pa, republikanci imaju dugu klupu. Ima puno guvernera, ljudi poput Grečen Vitmer u Mičigenu, Džoša Šapira u Pensilvaniji, puno mladih, mladih ljudi koji imaju veliku podršku, podršku naroda. To je bio jedan od problema sa Kamalom Haris, zar ne? Podržalo ju je mnogo demokrata, ali nikada nije dobila nominaciju. I mislim da ako imate punu godinu za kampanju, demokrate će pronaći nekoga koga vole. Ovde postoji poznata izreka da se demokrate zaljubljuju u svoje kandidate, a republikanci stanu u redu iza svog kandidata. Ono što je interesantno ove godine je da se desilo suprotno. Demokrate su stale u red iza Kamale Haris, republikanci su, naravno, zaljubljeni u Donalda Trampa. Videćete kako se demokrate oporavljaju nakon ove dve, četiri godine sa Trampom na vlasti“.
Tu je i pitanje koje sam postavio svim ljudima sa kojima sam razgovarao. Da li mislite da je potrebno da budu dve kandidatkinje za predsednicu da bi žena ikada postala predsednica?
„To je zaista teško pitanje. Mislim da se uticaj seksizma ne može zanemariti na ovim izborima. Naravno, na drugim izborima, imali smo dve odvojene žene kandidatkinje koje su bile demokrate, zar ne? Ako će neko postati žena predsednica, to će biti republikanka. Mnogi glasači, mnogi Trampovi pristalice sa kojima sam razgovarao na njegovim mitinzima su posebno naveli činjenicu da žena neće biti toliko poštovana na nacionalnoj sceni kao muškarac. Ljudi u to veruju. I mislim da su neke od ovih stvari sputavale Haris. Da li bi to sputavalo republikanku? Možda ne. Nisam siguran“.
Tagovi
Donald Tramp
huffpost
kamala haris
PREDSEDNIČKI IZBORI SAD 2024