Prema podacima saveznog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je bila 0,7 odsto veća nego prethodnog meseca, manje od 1,2 odsto koliko su ekonomisti očekivali. U međuvremenu, statističari su martovsku recesiju revidirali sa 3,9 na 3,7 odsto.
“Ruski napad na Ukrajinu guši nemačku industriju,” saopštilo je ministarstvo privrede. S jedne strane jer izvozno orijentisana ekonomija više trpi zbog trgovinskih sankcija, a sa druge jer poremećeni lanci isporuke učestalo izazivaju ispade proizvodnje.
Pogled prema predstojećim mesecima je pod senkom “velike nesigurnosti,” ocenila je vlada.
Energetika je rastom po stopi od 16 odsto popravila opštu sliku. Nasuprot tome, proizvodnja robe se proširila sa slabih 0,3 procentnih poena. Dok se autoindustrija posle slabog marta podigla na 6,8 odsto, podjednako važna mašinogradnja je upala u recesiju od jedan odsto.
“Veliki računi za struju, gas i gorivo su povećali trošak mnogih proizvodnih procesa,” navelo je ministarstvo.
Brojke razočaravaju, izjavio je ekspert Komercbanke (Commerzbank) Ralf Solven (Ralph Solveen). On je ukazao da su u aprilu osetno pale i industrijske narudžbe.
Nešto više optimizma iskazao je Elmar Felker (Völker) iz pokrajinske banke Baden-Virtemberga, ocenom da je i tanak oporavak posle martovske recesije dobar signal.
“Barem nema strme spirale naniže,” rekao je, mada je i on stanje u industriji opisao kao teško.