Milenko Jovanović: Problemi u životnoj sredini se moraju rešavati po prioritetima

Naravno da je potencijalna eksploatacija litijuma glavni front sukoba mišljenja korumpirane vlasti i zabrinutih i ugroženih građana. I da nema ovolikog otpora građana ideji iskopavanja i prerade litijuma širom Srbije niko normalan ne može imati poverenje u ove institucije da mogu bez lukrativnog interesa i odsustva svake stručne analize i odluke sprovesti bez katastrofalnih posledica jednu visoko rizičnu aktivnost vađenja i prerade jadarita. Dovoljan dokaz je nesposobnost ovakve partijske države da adekvatno upravlja sanitarnom deponijom u Dubokom, koja je napravljena da u njoj ne može biti požara i emisija toksičnih jedinjenja ako se radi po proceduri, a znamo šta se desilo.

Još jednom da nabrojim razloge zašto je nedopustivo prihvatanje, od vlasti Rio Tintu obećanog projekta Jadar, a u otkrivanju pojedinih manipulacija sam dao lični doprinos:

1. Nepoznata je u detaljima tehnologija koja bi bila primenjena, a to znači da ne postoje precizno definisani parametri za adekvatnu izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu;
2. Neistina je da je postojala adekvatna studija oko koje se digla velika prašina, to je verovatno bio probni balon za stručnu i široku javnost. Tek se sada pripremaju zahtevi za njenu izradu;
3. Promotivna informacija od strane Rio Save da su ispitana 23.000 parametra u sklopu te improvizovane studije je takođe van stručnih uzusa. S obzirom da nema preciznog opisa tehnološkog procesa eksploatacije i prerade jadarita, a da broj analiziranih parametara zavisi od toga, ovo je samo zamajavanje javnosti. U sklopu procene uticaja bilo kog tehnološkog procesa na životnu sredinu je potrebno imati „nulto“ stanje onih (opasnih) elemenata i jedinjenja koji se pojavljuju u procesu, a to je možda par desetina. 23.000 je sakrivanje nekvaliteta aktivnosti sa kvantitetom, odnosno možda u tom broju  namerno nema ni jednog problematičnog, a sigurno prisutnog parametra iz planiranog procesa koji bi ugrozio životnu sredinu;
4. Dokazana je manipulacija, odnosno falsifikovanje učesnika u analizi uticaja na zemljište koji je uradio Poljoprivredni fakultet sa drugim stručnim institucijama. Kad je zakon kršen od strane najstručnijih institucija, jasno je da je razlog neki drugi, a ne javni interes;
5. Dokazana manipulacija na Tehnološko-metalurški fakultet (TMF) kao podizvođača Mašinskog fakulteta za račun Rio Save, uz tvrdnje da nema angažovanja od strane Rio Save;
6. Minimiziranje rezultata eksperata bioloških fakulteta iz Beograda i Banja Luke o ogromnoj opasnosti za biološki svet reka samo od eksploatacije rude;
7. Kontroverzne izjave najviših predstavnika vlasti o nemanju/imanju veza sa Rio Tintom;
8. Formalno odustajanje od projekta pred izbore i njegovo reaktiviranje posle izbora;
9. Ogroman revolt i pobuna građana u svim sredinama gde su vršena ili planirana istraživanja vezana za ovaj projekat. Kao odgovor na opravdan stav građana usledila je primena svih vrsta represija od strane partijske države;
10. Etiketirani su i proglašeni neprijateljima napretka Srbije čak i visoko stručni ugledni građani ukoliko su stali iza ideje o odbacivanju ovog problematičnog projekta za koji čak ne postoji ni jasna analiza odnosa štete i dobiti, odnosno njegova isplativost;
11. Najveći problem u svim razmatranjima o nivou štetnosti ovog projekta je nedostatak procene uticaja na zdravlje, pa čak ni najava nezavisne ekspertske grupe neophodnih specijalizacija iz medicine.

Sve ovo sam nabrojao da bih podržao razumljivo odbijanje razmatranja ove aktivnosti, posebno u vreme ove antiekološke vlasti. Cilj mi je da pokrenem temu prioriteta u ovoj oblasti koju treba da definišu oni koji se politički bore protiv javašluka u zaštiti životne sredine i zdravlja građana, a to je opozicija.

Za 12 godina u Srbiji od aerozagađenja prevremeno umrlo 200.000 građana

Sve opozicione partije i pokreti imaju resore koji se bave životnom sredinom i koji ne sarađuju dovoljno međusobno niti sa eksternim stručnjacima, a kadrova nema zbirno dovoljno i bez partijskih okvira. Ako se složimo da je tema litijuma najveća potencijalna opasnost po životnu sredinu u delu Srbije (možda i na 25% teritorije), aerozagađenje pogađa 90% Srbije. Zbog relevantnih procena metodom opšte prihvaćenom u svetu i SZO da u Srbiji pre vremena umre oko 17000 ljudi svake godine, to znači da svakoga dana umre 46-47, a svakoga sata dvoje. Za 12 godina ove nestručne vlasti to je 200.000 prevremenih smrti. 

Zašto to nije glavna tema u oblasti ekologije opozicionih stranaka nije razumljivo, jer to ne bi oslabilo borbu sa potencijalnom ekološkom kataklizmom vezanom za eksploataciju litijuma? Naprotiv, pojačalo bi pritisak na ovu vlast i pokazalo građanima da nema segmenta koji se adekvatno štiti uz poštovanje zakona. Možda bi se ova situacija mogla uporediti da se sistem ne bavi lečenjem obolelih od korone u jeku epidemije zbog moguće pojave neke nove bolesti. 

Zbog iskustva u radu vezanom za monitoring kvaliteta vazduha i izveštavanje o tome uz dostupnost relevantnih informacija o trenutnim dešavanjima u neuspešnom procesu upravljanja kvalitetom vazduha, podneo sam opravdanu krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u Agenciji za zaštitu životne sredine i Ministarstvu zaštite životne sredine zbog prikrivanja podataka o stanju kvaliteta vazduha i davanja lažnih informacija o tome u konkretnim gradovima gde su građani uskraćeni za rezultate monitoringa koji funkcioniše mesecima. Osim Novog Magazina, zatim 15 min pojašnjenja opravdanosti prijave na Tv Insajder i Portala Srda nije postojao interes kod drugih nerežimskih medija za ovaj specifičan(može se već reći i uspešan)  vid borbe za zdravlje građana.

Iako sam u javnosti i ranije najavio prijavu pozivajući pravnike i opozicione stranke da preuzmu ovaj proces kako bi bio efektniji (uz moju stručnu pomoć ukoliko je potrebno) reakcije odnosno prihvatanja ove ideje nije bilo. Kako su dokazi navedeni u prijavi nesporni, samo je pitanje ovakvog politizovanog pravosudnog sistema da li će i kojim putem biti postupljeno sa prijavom. Zbog daleko većeg uticaja  opozicionih stranaka u javnosti od pojedinca, šanse da se konačno pokrene pitanje objektivne odgovornosti (i sankcija naravno) zbog nebrige o javnom zdravlju zbog prekomerno zagađenog vazduha bi bile daleko veće.

Treba znati i da su institucije koje su navedene u prijavi posle nekoliko dana od njene predaje prikrivene podatke ’’pustili’’ u javnost i na taj način priznali delo navedeno u prijavi. Ovo je još jedan nesporan dokaz da su zahtevi studenata opravdani, odnosno da državne institucije ne rade za javni interes, nego partijski i lični. Ni sada nije kasno da se ovakva prijava multiplikuje od relevantnih aktera poznatih u javnosti i građana kako bi je bilo teže odbiti na prvoj, obično politički nepremostivoj,  stepenici-tužilaštvu.  

Cilj ovog teksta je apel da se svi stručnjaci koji se bave životnom sredinom u svim (stvarnim) opozicionim strankama stave zajednički u službu detekcije i predloga rešavanja ogromnih nagomilanih problema vezanim za vazduh, vodu, zemljište i postupanje sa otpadom, prevazilazeći partijske i ideološke interese.  Da ponovim na kraju, ugrožavanje zdravlja građana zbog nedopustivo zagađenog vazduha su najakutniji problem (samim tim najvišeg prioriteta) u oblasti životne sredine u našoj zemlji, jer vazduh  sa najširim spektrom toksičnih materija svi dišemo svakog minuta.

To ne znači da imamo luksuz da se bavimo mesecima ili godinama jednim, pa drugim, pa trećim problemima u životnoj sredini i to objektivno-stručno definisanim prioritetima. Neophodno je paralelno delovati na svim segmentima devastirane životne sredine zbog međusobne povezanosti i interakcije vode, vazduha i zemljišta. To je jedini mogući pristup radikalno drugačiji od dosadašnjeg koji je nametnula ova vlast sa medijskim promocijama partijskih i ličnih prioriteta.

Verujem da će predstojeća promena sistema kao rezultata studentske plime neprihvatanja nenormalnog za normalno iznedriti menadžment životne sredine koji će se integralno baviti sanacijom ’’rezultata’’ dosadašnje pogrešne politike u ovoj oblasti.