Baraž za učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope bi igrala četiri najbolje plasirana kluba, izuzev šampiona i osvajača kupa.
Na sličan način bi se određivali i učesnici Superlige, jer bi 13. i 14. klub iz elite igrao sa ekipama koje su osvojile treće i četvrto mesto u Prvoj ligi.
Predloženo je da liga u naredne tri sezone zadrži 16 klubova, a da se posle toga raspravlja o eventualnom smanjenju na 12 učesnika.
Klubovi bi imali po jedan glas u novosonovanom preduzeću i činili bi Skupštinu, dok bi Upravni odbor imao šest članova – predstavnici Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine i još tri kluba sa teritorije Vojvodine, zapadne i istočne Srbije.
Pored posedovanje infrastukture, kao uslovi za dobijanje takmičarske licence u Superligi predložene su bankarske garancije i podrška lokalne samouprave.
Zvezdin predlog podrazumeva da budžet Superlige u naredne tri godine iznosi tri miliona evra po sezoni, dok bi narednih godina bio povećavan.
Sav prihod od generalnog sponzora, Tv prava i državne pomoći delio bi se svim superligašima. Novac od TV prava bi se delio na sledeći nači – 35 odsto na jednake delove svim učesnicima takmičenja, 35 odsto u zavisnostu od plasmana na tabeli, a 30 odsto u zavisnosti od toga koliko je koji klub bio zastupljen u prenosima.
Takav način funkcionisanja lige i budžet omogućio bi klubovima iz manjih sredina da renoviraju stadione.
Zvezda je predložila da klubovi koji ispadnu iz Superlige najmanje dve naredne godine ostvaruju prihode kao da su i dalje prvoligaši, dok bi treće godine, ukoliko se ne vrate u Superligu, izgubili pravo na deo prihoda.
Predloženo je i uvođenje sudijskog komesara Superlige, koji bi kao nezavisno telo davao preporuke organima Fudbalskog saveza Srbije nadležnim za arbitražu.
U Crvenoj zvezdi očekuju odgovore ostalih prvoligaša, posle čega će “crveno-beli” organizovati okrugli sto i eventualni zajednički stav proslediti Izvršnom odboru FSS.