“Mi imamo problem nasilja u društvu i neophodno je odvojiti te dve stvari – nasilje u sportu i društvu. Obračun dve navijačke grupe, posebno ako se dogodi daleko od stadiona, ne može da bude nasilje u sportu”, rekao je Mirkov na seminaru “Za sport bez nasilja”.
On je dodao da zakonodavni sitem u Srbiji mora jasno i konkretno da definiše šta je nasilje u sportu, a šta nasilničko ponašanje.
“Paljenje baklji na stadionima je najčešći primer nasilja u sportu, ali ja se pitam da li je to stvarno nasilje ili nasilničko ponašanje. Sličan primer su događli iz Ðenove, slika je bila ružna, ali Ivan Bogdanov nije uskočio u teren”, istakao je Mirkov.
Prema njegovim rečima, strukura većine srpskih stadiona je zastarela i neadekvatna za interveniciju policije ili redarske službe.
“Kad gledate naš najveći stadion, on deluje lepo, ali nije siguran za intervenciju policije. Imate oko 12.000 navijača na severnoj i južnoj tribini i kada bi policja intervenisala navijači bi bili zgnječeni ili bi upadali u rov”.
Mirkov je dodao da je trend u svetu izgradnja manjih stadiona kapaciteta do 12.000 mesta, navodeći da su dobro preuređenja sportska borlišta u Užicu, Smederevu i Jagodini.
Komesar za bezbednost FŠ tvrdi da je neophodno minimum mesec dana da bi se sagledali svi bezbednosni aspekti organizacije fudbalske utakmice u Srbiji.
“Problem najčešće nastaje prilikom bezbednosne procene neke utakmice, a na osnovu prikupljenih podataka procenjuje se da li je utakmica redovnog ili povišenog rizka. Potrebna nam je pomoć policije i ostalih državnih organa prilikom donošenja takve odluke. Nije dobro da FŠ proglasi da je neka utakmica rizična, to bi trebalo da rade više instance i ta odluka mora biti čvrsto utemeljena”, zaključio je Mirkov.