Pejović je govorio na predstavljanje “crne knjige” u Svetskoj uniji fudbalera FIF Pro, organizaciji koja zastupa profesionalne fudbalere. Crna knjiga je podeljena, pored ostalog, predstavnicima Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
Pejović je govorio o nasilju, rasizmu, maltretiranju fudbalera i nameštanju mečeva. “Sećam se kada su naši navijači vređali našeg fudbalera iz Zimbabvea Majka Tamvanjera jer je druge boje kože. Bio je to prvi slučaj rasizma u srpskom fudbalu ali rasizam i dalje postoji”, rekao je Pejović.
On je naveo da je u poslednjoj sezoni provedenoj u Borcu doživeo da ga direktor kluba fizički napadne jer je pitao kada će igrači dobiti plate. “Bio sam ucenjivan i zlostavljan kada sam dobio ponudu da idem u inostranstvo. Niej mi dozvoljeno da idem, jer su pojedinci iz kluba tražili novac od mene”, naveo je Pejović.
Pejović u Briselu (foto FIF Pro)
Ispričao je da su tokom šest godina koliko je proveo u Čačku mnogi igrači bili prisiljeni da nameštaju utakmice. Ko ne bi pristao, izbacivan je iz tima. “Igrao sam nameštene utakmice. Ne zato što sam želeo, već sam bio prisiljen. Da sam odboio, ne bih dobio platu i ne bih mogao da izdržavam porodicu”.
Jednom su me pre meča pozvali, pokupili iz hotela i vozili celu noć. Nekoliko puta su mi pretili da će mi polomiti i ruke i noge, ako ne uradim šta se traži, posvedočio je Pejović na skupu kojem je prisustvovala i poslanica u Evropskom parlamentu Emin Boskur, koja je srpskog fudbalera nazvala “herojem”.
Pejović kaže da je srećan što više nije profesionalni fudbaler. Sada se vodi kao igrač Novog Pazara, ali je pozajmljen klub Bane iz Raške.
On kaže da je srpski fudbal pun kriminala i kriminalaca i da nije mogao da se nosi sa tim. “Kriminalci u srpskom fudbalu koriste sv asredstva da ostvare svoje ciljeve, a igrači moraju d aćute i trpe jer nemaju zaštitu države i zvaničnika”.
Nameštanje utakmice protiv Partizana
Pejović je, povodm svedočenja u Briselu, za Novosti ispričao i konkretan slučaj nameštanja utakmice.
Borac – Partizan 0:1, pre četiri godine. Tada me je direktor kluba Sloba Ilić vozio na zadnjem sedištu automobila i pretnjom me prisilio da se sutradan “ne zalažem” protiv crno-belih. Čak su mi nalagali da napravim penal ako do 70. minuta bude nerešeno.
Da li su vam nudili novac za to?
– Ne, nikad nisam dobio novac da pustim utakmicu.
Imate li svedoka da potvrdi vaše navode?
– Saigrači iz tog vremena su sve znali jer su i oni učestvovali. Ma, direktor Sloba Ilić me je pred 20 saigrača davio rukama!
Osim vaših tvrdnji, drugih dokaza nema?
– Svestan sam ja da se to nikad neće dokazati.
Zar se ne plašite tužbe za klevetu?
– Ne, jer govorim istinu i spreman sam da sve ovo posvedočim na poligrafu. Voleo bih i da druga strana sedne i na isti način da iskaz.
Zašto tek sada pričate o tome, a ne pre četiri godine?
– Nisam smeo iz straha, imam porodicu, stizale su pretnje. Živeo sam od fudbala. Nisam imao ni kome da se obratim, nisam verovao nadležnim organima.
Danas se ne bojite?
– Nije mi prijatno, ali danas se osećam sigurnije jer iza mene stoji FIFPro, Sindikat fudbalera. Na ovaj korak se nisam odlučio da bih isterivao neku pravdu, jer već tri godine nisam profesionalac, već da budem primer za budućnost. Hoću da igrači u sličnim situacijama ne čekaju već da odmah reaguju, da moj slučaj bude opomena rukovodiocima klubova da više ne rade ispod žita. Nadam se da ćemo ovakve stvari iskoreniti iz našeg fudbala, rekao je Pejović za Novosti