Rezultat finalne borbe bio je 1:1, a Štefanek je pobedio tehničkim poenom.
Jermenski rvač je u prvoj rundi izbacio Štefaneka sa strunjače i poveo sa 1:0.
Posle sudara glavama posle samo 12 sekundi druge runde, Jermenu je stradala arkada pa mu se ukazivala pomoć. Posle toga Štefanek je preuzeo inicijativu, osvojio je poen, a trijumfovao je pošto je poslednji osvojio poen.
Jermenski tim je pet sekundi pre kraja tražio čelendž, ali su sudije potrvrdile pobedu srpskog rvača.
To je prva medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneru.
Takođe, to je prva olimpijska medalja za državni tim još od Olimpijskih igara 1984. godine u Los Anđelesu. Jugoslavija je tada osvojila pet medalja.
Štefanek je u osmini finala pobedio Japanca Tomohira Inouea (9:0), potom je u četvrtfinalu bio bolji od Franka Šteblera (6:2), a u polufinalu od Gruzijca Šmagija Bolkvadzea (7:0).
Štefanek: Tek ću da shvatim šta sam uradio
Olimpijski šampion i rvački reprezentativac Srbije Davor Štefanek rekao je da će tek za oko dve nedelje shvatiti šta je ostvario pobedom u Rio de Žaneiru i zahvalio je svima na podršci.
“Slušajte, kad sam kao junior postao svetski prvak, mislio sam da će nešto da eksplodira. Kad sam kao senior bio svetski prvak, ono ‘ajde, prvak sveta šta sad. Popeo sam se na postolje kao na prvenstvu države. Ali, znam da ću to tek da vidim za 10-15 dana na internetu kako to izgleda. Tek kad sam došao u sobu i video šta mi ljudi šalju, tek su mi onda krenule suze. Nisam još svestan, pravo da vam kažem”, rekao je Štefanek novinarima u Riju.
Reprezentativac Srbije je pobedio Jermena Migrana Arutjunjana u kategoriji 66 kilograma grčko-rimskio i tako doneo Srbiji prvu medalju na Igrama u Riju. Novinari su ga pitali kakav je ukus zlata.
“Ne znam kakav je ukus zlata, opilo me izgleda. Tako se osećam, kao da sam pijan posle ove borbe. Da l’ sam se umorio ili šta je, ne znam”, rekao je.
Srpski reprezentativac kazao je da su Olimpijske igre nešto posebno, kao i da je bio miran u pripremi borbi.
“Kod nas je, prema mom mišljenju, svetsko prvenstvo teže, ali Olimpijada je Olimpijada. Svake četiri godine treba da se podesiš baš u dan i da u tim minutima da budeš maksimalno spreman, baš kao i ja što sam bio maksimalno spreman u glavi i nisam dovodio u pitanje da li je neko bolji od mene. Kad su me pitali kakav je on, rekao sam ‘dobar je, ali ja sam isto dobar’. Svaku borbu sam išao iz kola u kolo”, rekao je Štefanek.
Ovaj Subotičanin kazao je da veruje u tim Srbije na Igrama u Riju.
“Veoma mi je drago što sam obradovao Srbiju, što sam obradovao rvački stručni štab, Olimpijski komitet Srbija. Medalja je bila veoma bitna. Evo, ja sam krenuo, nastavile košarkašice, vaterpolisti su u polufinalu… Krenula lavina i biće pet-šest medalja kao što smo planirali”, rekao je Štefanek.
Poruka za javnost u Srbiji bila je kratka: “Pozdravi svima i hvala što ste svi bili uz mene. Uživaćemo kad dođem kući”.
Sama borba u finalu nije bila laka.
“Bila je tesna borba. On je napravio poen i kontrolisao je borbu do minut i 20 pre kraja. Tada je dobio drugu kaznu i otišao u parter, a ja sam dobio bod. Sećam se da sam pogledao na sat i da je ostalo 57 sekundi. Sećam se kad je ustao, pogledao sam u semafor, bilo je 57 sekundi, baš kao i na Svetskom prvenstvu. Rekao sam sebi ‘izdrži do kraja, potuci se, umri tamo, ali ne smeš da mu daš ništa'”. Iskontrolisao sam tridesetak sekundi i to je bilo to”, rekao je Štefanek.
Arutjunjan nije sportski podneo pozdrav.
“Bio je nezadovoljan, ali takav je naš sport. Eto, Viktor Nemeš je pre dva dana tako ostao bez borbe za medalju. Ja sam mnogo puta izgubio meč, ali takva su pravila, takav je sport”, rekao je Štefanek.
Na pitanje kako će da slavi, novi “zlatni” sportista uz osmeh je rekao: “Ma, nemam pojma”.