I – dogodilo se čudo. Mladi stručnjak će posle leta pregrmeti i zimu bez ijednog gubitka u igračkom kadru! Privilegija izazvana različitim razlozima svakako je nešto što je neuobičajeno u modernom fudbalu, posebno u Srbiji, gde se godinama unazad maltene ne odbijaju ponude, bez obzira na visinu i odakle stižu.
Da li se nešto zaista menja u principima poslovanja na crno-beloj strani Topčiderskog brda ili jednostavno u “fabrici” nema materijala za izvoz teško je tvrditi kategorično, ali svakako interesantno zvuči podatak da je poslednja prodaja fudbalera Partizana u inostranstvo upisana pre tačno godinu dana, kada je Miloš Jojić uz obeštećenje od 2.200.000 evra otišao u Borusiju iz Dortmunda.
Ono što i bez dublje analize može da se zaključi je da takvo poslovanje prethodnih godina nanosi veliki gubitak klupskoj kasi, posebno kada se zna da generalnog sponzora nema već pet godina, što je uz prodaju igrača i prihode od igranja u Evropi osnovni izvor finansiranja.
“Nije istina da Partizan nema sponzora. To je Zemunelo, to su naše mlađe kategorije”, rekao je svojevremeno Aleksandar Stanojević i pogodio pravo u metu.
Odlazak Miloša Jojića u Borusiju iz Dortmunda predstavlja svojevrsni kraj niza koji je započet prodajama Jovetića, Nastasića, Ljajića, a nastavljen odlascima na značajne evropske adrese Aleksandra Mitrovića i Lazara Markovića.
Partizan danas nema “zlatne koke” u svojim redovima jer su sa Andrijom Živkovićem i Danilom Pantićem napravljeni ugovori do te mere štetni po klub da je sada jedino moguće očekivati eventualni povratak novca uloženog u njihov razvoj.
Odbijanjem ponude Čelsija za Pantića ostao je samo oslonac na sredstva od trening kompenzacije, dok svega 25 odsto udela u vlasništvu Andrije Živkovića ne garantuje ozbiljne prihode ukoliko mlađani vezista napusti klub na leto, godinu dana pre isteka ugovora.
Da su fudbaleri Partizana sve manje interesantni inostranim klubovima govori i podatak da su u prethodnih godinu dana opremu razduživali samo slobodni agenti, odnosno igrači kojima je istekao ugovor i oni koji su odlazili na pozajmice.
Jedine prave konkretne ponude koje su se u tom periodu pojavile u kancelarijama čelnika Partizana bile su one za Petra Škuletića iz Lila i “sića” koju je Čelsi nudio za kupovinu Danila Pantića.
Nema sumnje da ovakva situacija najviše odgovara takmičarskim ambicijama kluba, ali je jasno da bez planske prodaje, a ne odlazaka po isteku ugovora, klub neće doći u situaciju da “prodiše” i reši se dužničkih stega teških više od 10 miliona evra.