Novak Đoković u četvrtak na treningu u Monte Karlu saznao da je preminuo njegov deda Vlado. Istog trenutka naš teniser je prekinuo sparing i napustio teren lica zagnjurenog u peškir.
Nije Nole želeo da prisutna publika vidi njegov bol. Želeo je da ostane jak. Na terenu uz njega su se našli trener Marjan Vajda, kondicioni trener Gebhard Fil Grič i portparol Edoardo Artaldi. Tešili su ga, baš kao i devojka Jelena Ristić, pišu Novosti.
Šta je sve prolazilo kroz glavu najboljeg igrača sveta u tim trenucima od toga da se istog časa vrati kući, u Beograd, i bude uz svoju porodicu, do toga da ostane na turniru i do kraja se bori za trofej.
Profesionalac u njemu je pobedio. Izašao je na duel protiv Ukrajinca Dolgopolova. Borio se, a svima je bilo jasno da je duhom i srcem odsutan sa terena. Ali pobedio je . Izgubio je samo prvi set a onda smogao snage i sa mislima na dedu, kao i pre dvadeset dana u Majamiju trijumfovao.
„Ovaj trijumf sam posvetio svom deda Vladi, koji mi je sve ove godine slao beskrajnu podršku i pozitivnu energiju. Uvek je bio nasmejan i spreman za šalu. Deda Vlado je moj junak i borac koji se nikad nije predavao. Tako je i mene naučio“, rekao je Đoković.
Vlado, koji je preminuo u 84. godini, imao je poseban odnos sa Novakom još od ranog detinjstva srpskog šampiona. Dok su Srđan i Dijana radili na Kopaoniku, kako bi izdržavali porodicu, deda je brinuo o svom unuku. Ništa mu nije bilo teško i svakog jutra je tramvajem vodio Noleta na treninge sa Banjice u TK Partizan. Novak koji mu je često kao mali sedeo u krilu, kako je odrastao sve je bio vezaniji za dedu. Bili su pravi drugari.
„To je moj unuk, najbolji na svetu. Ponosan sam na njega. Nema sumnje da će moj Nole dugo ostati prvi. On je pošten i predan poslu kojim se bavi i konačno je nagrađen za to. Prošlo je 18 godina otkako sam ga vodio na treninge, a sada je dočekao da bude prvi na svetu. Svaka mu čast, ponosan sam na njega“, govorio je deda Vlado sa ponosom posle Novakovog istorijskog uspeha na Vimbldonu prošle godine.
Vladimir je živeo na Banjici, od kako se svojevremeno zbog posla preselio iz Zvečana. Bio je izuzetno popularan među komšijama. Svi su se skupljali u njegovom stanu i gledali Đokovića na velikim turnirima. Svi su ga obožavali jer je bio neposredan, prirodan, velikodušan i što je činio da se svaki gost u njegovom domu oseća kao kod kuće.