Ko su grobari Partizana

Ako je neko zaboravio kada je i kako sve počelo, do sukoba u Humskoj došlo je kada je Uprava FK Partizan rešila da smeni sportskog direktora Mladena Krstajića i jednog od omiljenijih trenera u istoriji kluba Aleksandra Stanojevića.

Smenjivanju je prethodilo obraćanje predsednika FK Partizan Dragana Đurića javnosti u kojem je uspehe stručnog dela prisvajao, a neuspehe pripisivao treneru i sportskom direktoru. Preciznije bi bilo reći da je sukob koji je dugo tinjao na relaciji uprava – sportski deo eskalirao kada su Krstajić i Stanojević uzvratili na optužbe.

Prošlonedeljnu redovnu skupštinu crno-belih aktuelna uprava na čelu sa predsednikom Draganom Đurićem, zbog navodno jednoglasne podrške, predstavila je kao trijumf. Ako je sve tako jednoglasno, čemu onda histerija i opšta povika na biznismena Miroslava Bogićevića, kandidata opozicije za mesto predsednika srpskog šampiona?

Neutralni posmatrač bi naivno mogao da bude začuđen otkud toliki otpor prema novim ljudima, prema samoj pomisli da se nekome da šansa da bude protivkandidat, izloži svoj plan i program i učestvuje u poštenom i fer nadmetanju. Tako bi najprostije mogla da bude rešena mučna situacija u taboru crno–belih.

Đurić je uveren da je problem rešio tako što je ohrabren uvredama izrečenim na račun protivničke struje, čiji predstavnici nisu ni prisustvovali klupskoj skupštini, iznenadno stavio na glasanje poverenje sebi i UO. Glasanje je prošlo tako što su neki od 48 prisutnih glasali, a neki uopšte nisu digli ruku. Glasove niko nije ni brojao, a predsednik je trijumfalno presekao – podrška jednoglasna. To što ljudi poput Save Miloševića, Ljubiše Tumbakovića, Rasima Ljajića, predstavnika navijača nisu dali glas, niko nije uzeo u račun.

Izostanak apsolutne podrške Đuriću potvrđuje i nedolazak na skupštinu velikog broja bivših igrača.

Skupština Partizana ima 65 članova, 31 iz redova društveno-sportskih radnika, 25 bivših igrača i članova Radne zajednice i pet predstavnika navijača. Jasno je da opozicija praktično već ima sigurna 22 potpisa (trećina članova skupštine) potrebna za zakazivanje vanredne sednice na kojoj bi se glasalo o nepoverenju Draganu Đuriću. Bogićević bi pre toga na toj sednici trebalo da postane član Skupštine, što je prvi preduslov za rukovođenje srpskim šampionom.

Bogićević je već najavio da neće odustati od namere da postane predsednik četvorostrukog uzastopnog šampiona Srbije, ali je sigurno i da ozbiljan privrednik kakav je on neće srljati pre obezbeđene sigurne većine za smenu aktuelnog rukovodstva koja iznosi više od polovine prisutnih na sednici skupštine.

REZULTATI I PROMAŠAJI UPRAVE: S druge strane, Dragan Đurić i njegovi najbliži saradnici neće se lako odreći pozicija, a pogotovo što u protekle četiri godine od osam mogućih broje sedam osvojenih trofeja. “Parni valjak” je bio redovan učesnik Lige Evrope, a pre dve sezone i Lige šampiona u koju se drugi put u istoriji plasirao, predvođen Aleksandrom Stanojevićem.

Međutim, Đuriću se zameraju loši odnosi sa sportskim sektorom i unutarklupski obračuni u kojima su po pravilu stradale klupske legende. Za vreme njegovog mandata pre završenog posla iz Humske su otišli treneri Slaviša Jokanović, Goran Stevanović i Aleksandar Stanojević. Prašinu su podigli i odlasci generalnog sekretara Gordana Petrića, potpredsednika Zorana Bate Mirkovića i sportskih direktora Ivana Tomića i Mladena Krstajića.

Đuriću protivnici zameraju i neplansku prodaju mladih igrača.

Potresi u Partizanu su kulminirali polovinom januara konferencijom za medije bivšeg trenera Aleksandra Stanojevića. Tada je javnost saznala da je prodaja igrača Partizana išla preko nekadašnjeg člana uprave Crvene zvezde Marka Miškovića, sina poznatog srpskog biznismena Miroslava Miškovića, koji je sa Đurićem vezan i zajedničkim poslovnim projektima. Marko Mišković je Đuriću ponudio igrače Tejga i Adiju, ali je trener bio jasan – timu je trebao samo Tejgo. Međutim, u klub su došla oba igrača koji su dobili najveće plate u Partizanu, a Partizan na njima nije ništa zaradio.

“Đurić je time iskazao poštovanje Marku zbog njegovog oca. Njegovi oslonci su SPS, navijačka grupa Alkatraz, ali najviše ga podržava Mišković. On i Mišković povezani su i sa Dodikom koji je počasni predsednik KK Partizan, a omogućio im je da zajedno kupe tržni centar ‘Boska’ u Banjaluci. Miškovićev interes je da blokira projekat novog i modernog Partizanovog stadiona u okviru kojeg bi bio tržni centar sa raznim zabavnim sadržajima, jer ne želi konkurenciju u blizini najvećeg šoping mola na Balkanu ‘Delta planet’ koji će biti izgrađen na Autokomandi”, tvrdi upućeni izvor Novog magazina.

Osim ljubavi prema fudbalu, pojedinci iz uprave su tu i zbog provizije od transfera koji čine čak od 70 do 80 odsto godišnjeg budžeta kluba (oko 15 miliona evra).

“Đurićeve firme su u poslednje vreme često u blokadi, a u Partizanu može da računa na provizije od transfera fudbalera. U šemi je sa sposobnim i moćnim menadžerima Faljijem Ramadanijem i Serđom Bertijem”, tvrdi naš izvor.

Interesantno je da su tri člana uprave u roku od sedam dana izneli tri potpuno različita podatka o visini godišnjeg budžeta.

“PARTIZANI” U PARTIZANU: Partizan je jedno vreme (od 1989. do 1994) kao čelnik predvodio nekadašnji premijer Srbije i visoki funkcioner SPS Mirko Marjanović. Sadašnji ministar policije i lider SPS-a Ivica Dačić bio je jedno vreme predsednik KK Partizan.

Srpski klubovi i politika su kao sistem spojenih sudova. Promene u političkoj ravni direktno se reflektuju na strukturu upravnih tela sportskih društava. Zbog toga u crno-belom taboru još drmaju socijalisti na čelu sa Brankom Ružićem, predsednikom Izvršnog odbora SPS-a i potpredsednikom Partizana. Sada SPS ima više od deset članova u skupštini.

Prema tvrdnjama naših izvora Đurić često ume da se pohvali podrškom predsednika Srbije Borisa Tadića i šefa njegovog kabineta Mikija Rakića. Prema saznanjima Novog magazina ni predsednik Srbije ni njegov kabinet nisu se dosad petljali u dešavanja u ovom klubu. Đurić je u korektnim odnosima i sa direktorom BIA Sašom Vukadinovićem, koji je vatreni “grobar”, ali mu to ne može biti od pomoći jer su prošla vremena kada su čelnici tajnih službi kadrirali u sportskim društvima – danas kolač dele koalicioni partneri.

Ipak, kako saznajemo, nisu ni svi SPS-ovci bezrezervno uz Đurića. Podršku bi mu dali zbog partijske direktive, ali ako Ivica Dačić zauzda Ružića, a ovaj popusti pritisak na stranačke kolege, mogla bi izostati i bezrezervna podrška socijalista.

U medijima se pojavila i varijanta raspleta prema kojoj bi socijalisti mogli da daju ostavke u klubu, čime bi Đurić izgubio podršku.

Osim fudbala, Đurića i Ružića navodno vezuju i zajedničke “šeme”, a uvek je zgodno biti na poziciji u Upravi gde mogu da se uhlebe stranački kadrovi. Tako je Ružić nedavno na poziciju klupskog PR-a doveo Nenada Danilovića koji je radio PR strategiju SPS-a. Danilović je uradio i PR strategiju Partizana koja nikada nije objavljena, ali je uredno naplaćena.

KOME NAGINJU TRIBINE: Navijači su se u nekoliko navrata i istupa “izjasnili” protiv Đurića. Po strani je navijačka grupa Alkatraz koja kontroliše južnu tribinu. Zbog bliskosti sa upravom i policijom rivali Alkatraza tu su grupu prozvali “Značkatraz”. Navodno su neki od vođa te grupe bliski i sa Ivicom Dačićem. Spekuliše se i da su pojedine vođe nedavno primili finansijsku injekciju kojom uprava osigurava njihovu lojalnost.

“To su ljudi koji su tu zbog ličnog interesa, imaju profit od prodaje navijačkih rekvizita. I u Alkatrazu se pojavljuju otpori prema upravi. Veza Đurića s navijačima je Dačić, jer policija uvek drži tribine. Đurićeva sreća je što cela frka nije izbila za vreme prvenstva, jer bi ga oterale tribine”, kaže jedan od navijača.

Većinski deo navijača Partizana iskoristio je osoben način da pred parlamentarne izbore upozori SPS da se ne igraju s podrškom aktuelnoj upravi crno-belih jer će ostati bez glasova. Sedišta SPS-a, gradove u Srbiji i okruženju oblepili su plakatima na kojima su precrtani logo SPS-a i portret Branka Ružića, s porukom: ”Ili Đurić ili glasovi” i “Čije interese zastupaš?”. Nekoliko plakata zalepljeno je čak i u dalekom Japanu.

Na utakmici KK Partizan protiv Širokog blizu 4.000 fanova pevalo je “Đuriću, odlazi”, a prvi put se mogla videti i poruka: “Dobrodošao kući, Bogi”, upućena bivšem igraču crno-belih Miroslavu Bogićeviću.

PRLJAVA KAMPANJA: Kada je sukob kulminirao, a druga struja dobila kandidata koji bi smeo i mogao da izađe Đuriću na crtu, krenula je prljavština. Ovakva “predizborna kreativnost” iznenadila je Miroslava Bogićevića.

“Članovi Skupštine zovu me i govore kako im se poslednjih nekoliko dana preti hapšenjem, gubitkom poslova i raznim drugim stvarima ukoliko ne dignu ruku za aktuelno rukovodstvo. Još se spominje da će zabraniti veteranima kluba da prisustvuju Skupštini”, izjavio je Bogićević za sportal.rs.

Kako saznajemo, i zaposleni u Partizanu koji su članovi skupštine kluba protiv su aktuelnog predsednika, ali ne smeju da glasaju jer im je prećeno otkazima. Prema izvorima Novog magazina za “ubeđivanje” zaposlenih bio je zadužen Slobodan Đurić, poznat kao Đura kanister, inače bivši novinar.

“Zaposlenima je ukinuta 13. plata i još neke privilegije. Tri meseca nisu plaćani, a plata im je legla na dan skupštine. Otkad je počela da mu se klima fotelja postao je ljubazniji prema ljudima koji su u radnom odnosu u Partizanu i iznenadio ih je kada je počeo da im se obraća. Čak i ljudi koji su sada najviše uz Đurića nisu mu prijatelji i međusobno su se vređali. Najviše je omalovažavao Babića i Jovičića, a sada ih veže interes”, kaže izvor Novog magazina.

Isprepletanost interesa i odnosa je takva da je u crno-belom klubu komplikovano posmatrati odnose crno–belo i reći da neko daje sigurnu podršku sadašnjem predsedniku. Jedan od najvećih oponenata sadašnjeg predsednika FK Partizan Nenad Bjeković praktično je i doveo Đurića u klub. Đurić mu je okrenuo leđa čim je osetio apsolutnu moć. Bjeković se protivio Đurićevoj politici kojom je oterao sve bivše asove iz kluba, te je predsedniku savetovao da se povuče u interesu kluba. Ubrzo ga je sačekalo rešenje o tehnološkom višku, posle 40 godina provedenih u Humskoj.

Ko su rivali:

Miroslav Bogićević i njegov koncern Farmakom MB više puta su dobijali vredna priznanja. Bogićević je više puta bio najuspešniji poslovni čovek godine i, prema oceni kluba privrednih novinara, privrednik decenije. Dobitnik je prestižnog regionalnog priznanja „Menadžer godine“ – Šampioni biznisa jugoistočne i srednje Evrope, a krajem prošle godine u Oksfordu je primio Sokrates nagradu za izuzetna dostignuća u oblasti ekonomije i biznisa.

Šabački Farmakom postoji od 1989, a od 2003. postaje vlasnik šabačke Mlekare, FAS Sombor, PIK „7. juli“, IK Guča, Livnice u Požegi, rudnika u Zajači, Raškoj i Medveđi. Farmakom pomaže sportskim kolektivima u svim mestima u kojima ima proizvodnju, a nekoliko godina je najveći finansijer RK Partizan.

Bogićević je dve godine igrao u FK Partizan. Za protivkandidata Đuriću kandidovala ga je klupska “opozicija” čiji su najistureniji predstavnici Nenad Bjeković, bivši savetnik predsednika, Marko Vjetrović, bivši portparol, Aleksandar  Stanojević,bivši trener, i Mladen Krstajić, bivši sportski direktor.

Bogićević nema podršku ljudi iz srpskog poslovnog kluba Privrednik čiji je član Dragan Đurić. Među članovima skupštine FK Partizan iz ovog kluba moćnih su Dragoljub Vukadinović (Metalac a.d.), Miroslav Ateljević (Acmer-M d.o.o.) i Ratko Zatezalo (Petrobart Ltd). Naravno, najmoćniji član Privrednika je Miroslav Mišković koji je, iako nije član skupštine Partizana, posredno imao veze sa dešavanjima u Humskoj.

Dragan Đurić rođen je 20. januara 1954. u Derventi i po zanimanju je diplomirani ekonomista. Predsednik je kompanije Zekstra koja zapošljava oko 3.000 radnika. Takođe, vlasnik je i Veterinarskog zavoda, izdavačkog preduzeća Nolit, knjižarskih preduzeća Šumadija i Savremena, fabrike jestivog ulja u Gradištu, kao i robne kuće Boska u Banjaluci. Aktivan je u Humskoj od 1978. i za to vreme bio je član Skupštine crno-belih u tri mandata i član raznih komisija.

Navijači ne mogu da mu oproste to što je bio sponzor KK Crvena zvezda i što je javno tražio da se navijači Partizana ugledaju na navijače Crvene zvezde. Najveća podrška su mu: Branko Ružić, potpredsednik kluba, Milan Obućina, generalni sekretar SD Partizan, Ratomir Babić, član UO, Mile Jovičić,  potpredsednik UO, Dragoljub Vukadinović, član UO i Tomislav Karadžić,  predsednik FSS.