Nova studija ukazuje na sklonost nekog tima da igra pod pritiskom, samo zbog toga što su igrači njihovog tima zabeležili neuspeh na nekom od prethodnih takmičenja.
Istraživački tim Norveške škole za izučavanje sporta, na čelu sa Gerijem Jordetom, pregledao je video snimke svih izvedenih penala, posle produžetaka, na Svetskim i Evropskim fudbalskim prvenstvima, između 1976. i 2006. godine.
Ispitivanje je obuhvatilo nivo fudbalskog znanja svakog tima i statističke podatke o prethodnim utakmicama na turniru. Za svaki od 309 izvedenih penala, uzimani su detaljni podaci o ranijoj istoriji izvođenja penala tog tima nakon produžetaka.
Rezultati su pokazali da su timovi koji su lošije izvodili penale na prethodnim takmičenjima, i sada izvodili penale sa uspešnošću od samo 65,7 odsto, u odnosu na 85,1 odsto, koliko su imali timovi koji su i ranije pobeđivali na penale.
Studija je pokazala da su igrači tima koji je neuspešno izveo penale, imali skoro isti procenat uspešnosti kod šutiranja penala, kao i njihove kolege od pre više godina, kada oni nisu bili u tom timu. Iako nisu zajednički proslavljali pobede ili tugovali zbog poraza, njihova uspešnost izvođenja penala vrlo malo se razlikovala od timskih kolega iz prošlih vremena.
„Najverovatnije da gubitnička istorija prethodnih generacija pogubno utiče na igrače koji se suočavaju sa istim iskušenjima, da zbog toga igraju pod posebnim pritiskom i da zato ponavljaju neuspehe svojih kolega“, naglašava Geri Jordet.