Počeo je ovu godinu epskom pobedom nad Rafaelom Nadalom u finalu Australijan opena koje je trajallo gotovo šest sati. Prošle godine osvojio je tri Gren slema. A na početku karijere oduševljavao je publiku imitacijama drugih teniskih zvezda. Neki su se pitali – odakle je ovaj klovn.

Odgovor je iz Srbije, male zemlje koja se pročula po ulozi u retovima u kojima se raspala bivša Jugoslavija. Kada je Đoković osvojio Vimbldon prošle godine, to je bio poklon za naciju, nešto što je ljude učinilo ponosnim.

U jednoj od najgledanijih TV emisija, Đoković je govorio o prošloj sezoni, ali i početku karijere, bombardovanju, o tome kako se oseća kao “ambasador” Srbije, o imitacijama tenisera…

Novak je kazao da je doček u Beogradu posle osvajanja Vimbldona bio poput sna. “Postigao sam dva velika cilja u životu u par dana – da osvojim Vilmbldon i postanem broj jedan”. 

Đoković kaže da su mu prvih šest meseci 2011. najbolji period u životu. “Bilo je to neverovatno, za istoriju”.

A na pitanje kako je sve počelo, Novak kaže da u svom slučaju iskreno može da kaže da ništa nije nemoguće.

“Počeo sam da treniram kada je bilo zaista teško u mojoj zemlji. I kada sam, sa 7 ili 8 godina govorio da želim da postanem najbolji na svetu, skoro svi su se smejali. Delovalo je da nemam šanse, ali uspeo sam

Jelena Genčić, prvi Novakov trener, rekla je za 60 minuta da je od početka verovala da će biti on šampion. Rekla sam roditeljima, kada je imao 5,5 godina – imate zlatno deet, biće prvak. Bili su u šoku, nisu mogli da poveruju. 

Sa sedam godina na nacionalnoj TV je rekao da želi da bude prvak. Mrtav ozbiljan. 

Već u to vreme sanjao je vimbldonski trofej. “Sećam se da sam zamišljao Vimbldon. Uzeo bih neki plastični trofej, podigao ga i na engleskom izgovarao ‘Hello. My name is Novak DJokovic. And I’m a Wimbledon winner”.

Jelena Genčić ga je trenirala, ali mu je ujedno puštala klasičnu muziku, čitala mu poeziju, Puškina. Na pitanje da li je to trebalo da mu pomogne u karijeri, Genčić kaže da je to trebalo od njega da napravi boljeg čoveka. 

I Novak kaže da je morao da uči dva jezika, a da ga je klasična muzika opuštala. Uživao je u njoj tada, a uživa i sad.

Ali, dok je sanjao da postane najbolji teniser na svetu, zemlja se raspdala.

Đoković kaže da je to period koga se nerado seća. Tokom bombardovanja 1999. godine porodica Đoković bila je u Beogradu u dedinom stanu. 

Novak je pokazao podrum u koji su se sklanjali kada se oglase sirene i počne bombardovanje. Tokom prve dve sedmice praktično su svaku noć proveli tu, ali je danju i dalje trenirao.

Pokušavam da pamtim dobre stvari, kaže Novak, a jedino dobro je bilo što nismo išli u školu, pa sam imao više vremena za tenis.

Novak se složio sa konstatcijom Boba Sajmona, voditelja 60 minuta, da mu je na neki način rat pomogao da postane šampion. Načinio ga je čvršćim, gladnijim uspeha.

Sajmon kaže da je rat ostao daleko iza, a da Srbi žele da pokažu svoje prijateljsko lice. Lice Srbije je Novak Đoković, a Sajmon podseća da je i predsednik države rekao da je Novak najbolji PR za zemlju, i ocenjuje da je to težak teret.

Federer ne nosi na ramenima teret da od njega zavisi prestiž Švajcarske, a Srbija računa na Đokovića, on nosi Srbiju na ramenima, konstatuje Sajmon.

Novak potvrđuje da oseća pritisak zbog te odgovornosti. S obzirom da smo iz Srbije, moramo više da se trudimo da bismo uspeli. Zbog prošlosti koju nosimo, moramo da postignemo više da bismo bili primećeni, kaže Đoković.

Imitacije

A, kako konstatuje Sajmon, primećen je 2007. godine na Ju Es openu, kada je posle četvrtfinala imitirao neke od zvezda pred publikom od 20.000 ljudi. Hit je bila imitacija Šarapove, koja se na to, kako kaže Novak, smejala, a  potom je usledila imitacija Nadala.

Nadalu to, na početku, nije bilo smešno, ali je i Novak nakon nekog vremena prestao da izvodi svoje male skečeve.

S jedne strane, kako kaže, nije želeo da se neko uvredi, a pored toga ljudi su prestali da se zanimaju za njegovu igru. “Serviram na na 4:4, 30:30 u važnom meču a neko dovikuje – ‘Imitiraj Šarapovu, ovo je dosadno!’. Prestao sam i nisam to radio jako dugo”. 

Đoković se osvrnuo i na reklamu za reket “Hed” u kojoj je stajao na krilu aviona tokom leta. “To je jedna od najluđih stvari koje sam uradio u životu”

Rivalstvo

Novak kaže da godinama nije mogao da stigne Nadala i federera jer mu je nedostajalo samopouzdanje. “Plašio sam se pobede. Jednostavno, imao sam previše respekta za njih”. 

To je prevazišao 2011. godine. U godini kada je ispunio dečačke snove. 

I, kako kaže, kada je osvojio Vimbldon, setio se tih tog dečaka. “Kada sam pobedio, kada sam pojeo nekoliko vlati vimlbdonske trave, celo detinjstvo mi je preletelo rped očima. Sećanje na prvi teren na kome sam odrastao, na dane u Beogradu. Bilo je predivno”.