Limenka teatar fest izdvaja se među pozorišnim festivalima za decu po svom speficičnom miksu ekologije i vrhunskih predstava. Ulaznice za festivalske predstave se ne kupuju novcem, već je potrebno doneti bar pet iskorišćenih limenki za piće, koje će potom biti poslate na reciklažu.
Sa glumicom i rediteljkom Valentinom Pavličić, umetničkom direktorkom ove manifestacije, razgovarali smo o predstojećem, 5. izdanju festivala koje se održava od 9. do 13. septembra u Požarevcu.
Čime ste se rukovodili prilikom ovogodišnje selekcije, naravno pored kvaliteta predstava? Da li su vam posebno bile važne neke teme, glumci, inovativni pristup u režiji ili scenografiji?
Postoji jedan model koji pokušavamo da ispoštujemo svake godine. Pre svega, to je raznovrsnost tema, žanrova i poruka. Kako festival po pravilu pohodi sredine u kojima nema institucionalnog pozorišta namenjenog isključivo deci, prilikom selekcije su se moji prethodnici, selektori, a sada i ja, trudili da sadržajem i dovođenjem različitih scenskih formi podstaknemo decu koja nemaju previše iskustva u susretu sa pozorištem, zagolicamo njihovu maštu i otvorimo im jedna nova vrata u prostore koji će im se svideti. Svaka inovativnost, dakako, dobrodošla je, ali nije presudna. Ponekad i najjednostavnije ispričane priče pronađu najdirektniji put do srca mališana, pogotovo onih najmlađih.
Barem jedna predstava prethodnih godina imala je i ekološku temu koja korespondira sa duhom festivala – koja je ovogodišnja tema koju takva predstava adresira?
Svake godine u selekciju festivala obavezno uđe jedna predstava koja se bavi ekološkom temom. Ove godine je to predstava Pozorišta mladih Sarajevo, „Zašto ih nije briga“. Ovo pitanje na scenu nama, ljudima, donosi jedna grupa životinja koja na Arktiku strada zbog ljudskog nemara. Otapanje ozonskog omotača, kisele kiše, smog, požar…
Kako deca reaguju na takve predstave, u pogledu tema kojima se bave?
Kao i uvek, iskreno i spontano! Stalno to govorim – deca su pametnija od odraslih! Ona intuitivno znaju šta je dobro, nemoguće ih je prevariti. Ona biraju pravu stranu nepogrešivo.
Nikad neće da pozdrave „negativnog“ junaka. Zato pozorište i jeste najbolji „alat“ za prenošenje svih, a posebno ovih poruka kojima se naš festival generalno bavi.
Kao selektorka programa razgovarate sa članovima mnogih pozorišta – koje utiske autori i rukovodioci pozorišta, odnosno glumci, nose sa ranijih izdanja Limenka teatar festa? Šta je to što vam istaknu u razgovorima nakon predstava?
Festival je za ovih pet godina stekao mnogo prijatelja i taj krug se neprestano širi. Od naših pratilaca na društvenim mrežama, publike koja uvek na kraju pita kada ćemo ponovo doći, ljudi koji u ime grada domaćina sarađuju sa nama, umetnika i pozorišta koji nam dolaze i neretko svoju narednu sezonu planiraju uvršćujući i učešće na našem festivalu. Pa i produkcijski, stavljajući na repertoar nove naslove kojima će odgovoriti zahtevima festivala. Sa svima njima mi ostajemo u kontaktu, a utisci koje ponesu sa festivala, tvrde, nešto su najbolje i najinspirativnije, a to nam samo daje i dalje vetar u leđa.
Šta vas lično najviše raduje na Limenka teatar festu, ako govorimo o opštoj atmosferi, ambijentu, duhu manifestacije?
Svakako, sve od navedenog. Raduje me neizmerno što je svaki od ta tri stuba festivala moguće iznova i iznova obogaćivati, širiti, dopunjavati. Naš festival ima toliko mnogo dimenzija da je nemoguće da bude dosadan i „zaključan“ u okvire. On prosto zove da bude domaštan, unapređen i zaista veoma zabavan. To mnoštvo ljudi koje festival okupi i svaki novi grad koji je i nova priča… Radosti u tome nikada ne nedostaje!