Počevši od 1960-ih godina, autori minimalne umetnosti počeli su da shvataju okolni prostor kao sastavni deo svojih dela. Prostor se posmatra kao „međuprostor“ (between) koji nastaje između dela i posmatrača, ili kao zamišljeni i transcendentni prostor (beyond) koji se doživljava kroz svetlost, senku i pokret.
Pioniri poput Dana Flavina, Freda Sandbeka ili dosad nedovoljno primećene Meri Mic, koristili su nove materijale i svojim delima, stvaraući prostore koji su eksplicitno uključivali iskustva posmatrača. Izložbeni prostor postao je deo umetničkog dela. Čak i u slikarstvu, prostor slike se sve više dovodio u pitanje. Lučo Fontana je sekao platno, Ida Apelbrug je svoje kompozicije sastavljala od više pojedinačnih platna sa dopunjujućim motivima. Perspektive o proširenom prostoru slike uticale su i na naredne generacije. Monika Baer dovodi u pitanje navike gledanja, narušavajući svoje apstraktno slikarstvo suptilnim znakovima. Viktor Legi ili Roman Ondak proširuju prostor slike na društvenu dimenziju, deleći autorstvo sa ne-umetnicima.
Predstavljena dela iz zbirke Moderne umetnosti uključuju posetioce i čine da se muzejski prostor doživi na nov način. Stanja lebdenja, trenuci prelaza i pragova pozivaju na izmenjen način suočavanja – sa inače potisnutim ili zanemarenim.
Na izložbi su prikazana dela, između ostalih, Nevina Aladaga, Кarla Andrea, Ide Apelbrug, Monike Baer, Dirka Bela, Jozefa Bojsa, Martina Bojsa, Alberta Burija, Dana Flavina, Luča Fontane, Vejda Gajtona, Кlare Hosnedlove, Donalda Džada, Imija Кnobela, Viktora Legija, Meri Mic, Romana Ondaka, Freda Sandbeka, Šona Skalija, Avgustasa Serapinasa, Ričarda Sera… Кustosi su Verena Hajn i Bernhart Švenk, zajedno sa Evom Šuster.