Knjiga koju je napisao nakon puštanja na slobodu, zasnovana na beleškama koje je krišom izneo iz zatvora, ne samo da mu je donela slavu, već je i utemeljila tradiciju ruske logorske literature. Zapisi iz mrtvog doma, koje je nedavno objavila Laguna u prevodu Miroslava Babovića, prikazuju brutalne kazne, sukobe, izdaje i psihološke posledice zatočeništva, a iz njih se iščitava piščeva optužba nepravednog društvenog uređenja koje je, kako je smatrao, nemilosrdno uništavalo ponajbolje izdanke svog naroda. Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910), jedan od najvećih svetskih romanopisaca, povodom te knjige zabeležiće da je ona vrlo poučna i da „ne zna ni za jednu bolju knjigu u celokupnoj novijoj književnosti, uključujući tu i Puškina. Nije začudan ton, nego gledište: iskreno, prirodno i hrišćansko“. A, još jedan savremenik Dostojevskog, radikalni pisac Dmitrij Pisarev (1840-1868), mislio je da se „Zapisi iz mrtvog doma po svojoj silini mogu uporediti sa Danteovim Paklom i Mikelanđelovim freskama Strašnog suda“.