Nobelova nagrada za književnost za 2026. dodeljena je kanadskoj pesnikinji, esejistkinji i prevoditeljki En Karson (Anne Carson), za „njen smeli i inventivni rad koji je, u razigranom dijalogu sa klasičnom tradicijom, stvorio nove oblike za savremenu književnost“, stoji u obrazloženju Švedske akademije koja dodeljuje ovo priznanje.
Tek 19. žena koja je dobila tu nagradu, autorka je nezaboravnog dela Noks (Nox), objavljenog 2010, napisanog u znak sećanja na njenog brata Majkla, koji je misteriozno nestao pre smrti u Danskoj 2000. U delu je opipljiv dubok osećaj gubitka. Njena dela su hvaljena i zato što često prelaze granice poezije, fikcije i nauke. Karson je prevodila starogrčku književnost i profesorka je klasičnih nauka više od 30 godina.
En Karson rođena je 1950. u Torontu, doktorsku disertaciju – Odi et Amo Ergo Sum – objavila je 1981. u časopisu Klasici. Predavala je na više univerziteta, objavivši tokom dosadašnje karijere dvadesetak knjiga u kojima se mešaju poezija, esejistika, proza, kritika, prevodi, dramski dijalozi, fikcija i publicistika. Skoro sva njena književna produkcija usredsređena je na presek između filološke opsesije rečima i želje za novim značenjem. Po sopstvenom priznanju, etimologiju reči je identifikovala kao polaznu tačku za celokupan njen rad, navode iz Nobelovog komiteta.
Objavila je niz značajnih dela tokom 1990-ih. Među njima je i Esej o staklu (The Glass Essay) u zbirci Staklo, ironija i Bog (Glass, Irony, and God) iz 1995. Krajem 1990-ih objavlila je Autobiografiju Crvenog: Roman u stihu (Autobiography of Red: A Novel in Verse), često proglašavano za njeno najznačajnije delo. Njena Lepota muža: Fikcionalni esej u 29 tanga (The Beauty of the Husband: A Fictional Essay in 29 Tangos) iz 2001, govori o oštroj svađi sa mužem koji vara, a epizode počinju stihovima pesnika Džona Kitsa. Njena posebnost primećena je već u knjizi Eros, gorka slatkoća / Eros the Bittersweet (1986).
En Karson dobitnica je više prestižnih nagrada, a prva je žena kojoj je dodeljeno jedno od najznačajnijih pesničkih priznanja za poeziju pisanu na engleskom jeziku – Nagrada T. S. Eliot (2001) za Lepotu muža. Takođe je dobitnica najznačajnije kanadske nagrade za poeziju Grifin (2014) za knjigu Crveni doc> / Red Doc>.
U Srbiji su joj prevedeni Short Talks (1992) / Kratka slova (NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo 2018), Lepota muža (KCNS, Novi Sad 2015), Autobiografiju Crvenog (2021) i Crveni doc> (2023). Novosadski časopis Polja, odnosno, Kulturni centar Novog Sada, već duže od decenije objavljuje njene knjige – trenutno spremaju obnavljena (gornja) izdanja, kao i jedan novi naslov – Plutanja / Float, za koji kažu da nije knjiga u uobičajenom smislu. „Ova zbirka od malih, zasebno štampanih knjižica smeštenih u providnu kutiju podrazumeva čitanje proizvoljnim redosledom, dok je namerno napravljena kao fragmentarna, pokretna, žanrovski hibridna celina, a našoj publici biće uskoro dostupna takođe u prevodu Arijane Božović“. I još, tematski broj Polja za septembar-oktobar (561), biće posvećen En Karson.
Nobelova nagrada dodeljuje se za životno delo i smatra se najprestižnijom nagradom u svetskoj književnosti. Laureat dobija 12 miliona švedskih kruna (oko milion evra). Prošle godine ovo priznanje dobio je mađarski pisac Laslo Krasnahorkai. Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901, ovogodišnja će biti 119. po redu – nije dodeljena sedam puta – 1914, 1918, 1935, 1940, 1941, 1942. i 1943. Dvojicva književnika su je odbila (Boris Pasternak i Žan-Pol Sartr), a četiri puta delilo ju je dvoje pisaca. Jedini jugoslovenski nobelovac je Ivo Andrić (1961), a poslednja žena koja je dobila nagradu bila je Južnokorejka Han Kang 2024.
Osim za književnost, dosad su određeni i laureati za medicinu, fiziku i hemiju.