Drugim romanom – Balada o ubici i ubici i ubici, koji je nedavno objavila Geopoetika, Dalibor Pejić (Beograd, 1948), čiji se prenac Mesečari (2022) našao u užem izboru za Ninovu nagradu, hrabro preispituje granice jezika, identiteta i pripovedanja. U ovoj stilski smeloj i tematski slojevitoj knjizi, u ritmu reminiscencija, klipova sa Jutjuba i isprekidanih naracija, gradi se priča o želji da se izađe iz lavirinta sudbine i pobegne od nasleđenih zločina, makar kroz fikciju. Roman prati priče troje stranaca koji se, noseći svaki svoju prošlost i krivicu, sreću na istom putu – putu ka moru, ali i ka sebi. Pejić kroz nabujali jezik pokreće uzbudljiv i uznemirujući vrtlog nasilja, melanholije, vere, virtuelnih identiteta, šizofrenih cepanja svesti i stvarnosti, ali i stvara nove reči, spaja nespojivo, razgrađuje pa povezuje beskrajne nizove asocijacija i uspeva da, uz prodornu ironiju i bolnu ogoljenost, kreira savršeno uređeni haos, iz kog izvire lucidna oslobađajuća refleksija o našem društvu poslednjih decenija.
Dosad najličnija knjiga istoričara, redovnog profesora opšte savremene istorije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Milana Ristovića (Priština, 1953) – Mala sveska, nedavno se, takođe, pojavila u izdanju Geopoetike. To nije obična knjiga putopisa, već putovanje kroz uspomene, snove i reči koje oblikuju prošlost i sadašnjost. Pisac u njoj opisuje krajnosti: od tradicionalnog seoskog života, urbanog pisca u ruralnoj sredini, preko sankcija i ponižavanja, preko dalekog sveta Amerike do detinjeg sećanja na mesto u kojem stanuju dve vere, i egzotičnih slika Afrike kroz san autora i Paula Klea. Od Kosova Polja i Sombora, preko grčkog ostrva do Sent Luisa i preko Berlina do Sidi-bu-Saida. Mala sveska sastoji se od osam priča kroz koje autor vodi čitaoca kroz slojeve intimnih i kolektivnih iskustava, gde se realnost prepliće sa snom, a sećanje sa nadrealnim prizorima. Njegov jezik je nežan i topao, a priče pune tihe tuge, ljubavi i nostalgije. Dakle, životne priče. Male, ali velike.
Konačno, isti izdavač je, za čitanje u hladovini vrelog leta dvehiljadedvadesetpete, čitacima na engleskom jeziku ponudio i novo izdanje romana Hamam Balkania svog urednika Vladislava Bajca (prevod Randala Mejdžora), koji je jedna od najčitanijih knjiga u Srbiji, s obzirom na čak devet svojih izdanja (IK Arhipelag: 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014. i 2018. godine).