Piše: Zoran Andrić
Izložba u Štedlu (Frankfurt na Majni), koja je otvorena u jesen 2021, a može se pogledati do 30. januara, naslovljena Zovite me Rembrant! Prodor u Amsterdam, tematizuje prvi put Rembrantov uspeh kao mladog, ambicioznog umetnika od njegovih početaka u Lajdenu do majstora sa oreolom slave u Amsterdamu.
Šezdeset Rembrantovih slika iz ove postavke, predstavljaju umetnika kontekstualizovano i fokusirano, kroz dijalog sa slikama drugih umetnika njegovog vremena. Izložba spaja njegove značajne slike, među kojima i Oslepljenje Simona (1636), kao primer grandiozne igre svetlosti senki kao tipičnim odlikama Rembrantovog stila, i sa pozajmljenim radovima iz drugih internacionalnih muzeja (ukupno 140 slika, grafika i crteža) iz Amsterdama, Berlina, Drezdena, Londona, Madrida, Vašingtona, svedoči o fascinirajućem usponu umetnika u godinama od 1630. do sredine 1650.
ETABLIRANJE NA IZBIRLJIVOM TRŽIŠTU: Rembrantova produkcija u to vreme bila je začuđujuće opsežna i zahvatala je mimo pejzaža, žanr-scene i mrtvu prirodu, pre svega dramatične istorijske slike i portrete. Pri svemu tome rivalstvo i sukobi sa drugim slikarima uticali su na Rembrantov razvoj, kao i na njegove preduzetničke ambicije. U atmosferi agonalnog odmeravanja, rivalstva i konkurencije sa drugim ariviranim majstorima-slikarima u Amsterdamu, u kome su mnogi talentovani umetnici tražili naklonost građanskog staleža, Rembrant je razvio neponovljivi ekspresivni jezik slika kojim se etablirao na prestižno izbirljivom umetničkom tržištu.
AFINITET ZA RIZIK: U središtu izložbe su slikareva najznačajnija dela. Kustos izložbe, profesor dr Joahim Zander, zamenik direktora i kustos zbirke holandskog, flamanskog i nemačkog slikarstva do 1800. u Štedl muzeju, ističe Rembrantovu sposobnost da izobražene figure psihološki prožme autentičnim izrazom i duhom, što je do danas ostala njegova posebna odlika iliti, rečeno ekonomskim žargonom, danas bi glasilo: unique selling proposition. Amsterdam je u to vreme bio internacionalna trgovačka metropola. Tu se Rembrant mudro pozicionirao, razvivši konsekventno svoj stil i duh univerzaliste, za razliku od konkurencije, koji je bio u stanju da deluje u najrazličitijim umetničkim žanrovima. Svoju marku negovao je tako što je, uprkos konvencije, svoje slike potpisivao ne sa Van Rijn, već samo svojim imenom, što svedoči ne samo o afinitetu za rizik, već i o visoko razvijenoj samosvesti i samouverenosti.
PRIRODNOST I ŽIVOTNOST: Posetioci ove izložbe pozvani su da sami formiraju sopstvenu sliku o Rembrantu kroz direktno sravnjenje sa slikama drugih majstora. Njegove slike stoje u dijalogu sa slikama njegovih učenika i konkurenata, kao što su Dirk van Santvort ili Nikolaes Elias Pikenoj. Pri svemu je vidljivo otelovljeno načelo po kome je Rembrantu stalo do prirodnosti i životnosti. U ovome umeću, čini se, niko ovog grandioznog slikara nije nadmašio.
U zenitu svoje karijere ranih 1640-ih godina njegov posed je iznosio više od 40.000 guldena, ali je potom njegov poslovni duh počeo da jenjava. Poručioci slika su se sa nalozima stali obraćati drugim majstorima. Već 1654. Rembrant je stajao pred finansijskim krahom. Samo dve godine docnije prijavio je svoju insolventnost.