Piše: Marija Mitrović
Tokom poslednjih stotinak godina tema odnosa Istoka i Zapada privlači brojne istoričare, antropologe, istoričare slikarstva, muzike i arhitekture. Objavljeno je o tome niz zbornika, održani su simpozijumi, napisane knjige vrsnih intelektualaca i pisaca, od Solovjeva, preko Rušdija, Burume do Aleksandra Fjuta. (Ako u elektronski katalog knjiga https://www.biblioest.it/SebinaOpac/.do upišete ovaj pojam pojaviće se 639 puta. A radi se samo o knjigama prisutnim u bibliotekama jedne italijanske regije, one koja nosi naziv Friuli Venecija Đulia, koja broji manje od 1.300.000 stanovnika.) Knjiga Federika Rampinija Istok i Zapad. Masa i individua (Federico Rampini, Oriente e Occidente. Massa e individuo, Einaudi, 2020) spada u sam vrh onih knjiga koje se bave ovom temom. Pisana je živo i zanimljivo, prepuna je podataka, a vremenski luk u kojem se ovaj autor kreće seže od starog veka: kinesku civilizaciju prati kakvih četrnaest vekova p.n.e. i stiže sve do kovida-19. Tu su dakako Indija i Japan, njihove antropološke, lingvističke, verske specifičnosti.
DVADESETAK KNJIGA: Rampini je novinar, svestrano obrazovan i aktivan ne samo u novinarstvu: objavio je dvadesetak knjiga, na pozorišnoj sceni izvedena su četiri njegova komada, a za kanal RAI Storia realizovao je TV seriju Geostorije. Bio je neko vreme pomoćnik glavnog urednika lista Il Sole 24 ore, deo uređivačkog tima najtiražnijeg dnevnog lista Repubblica, a najduže dopisnik ovog lista iz Pariza, Brisela, San Franciska, Pekinga, a sada iz Njujorka; predavao je na Bokoniju, Berkliju, u Šangaju.
Više od 15 godina Rampini je proveo u zemljama Dalekog Istoka, najviše u Kini, ali je duže boravio i u Japanu, Indiji, Južnoj Koreji. Knjiga je vrlo dokumentovana – na kraju je navedeno šest strana bibliografskih jedinica na koje se autor oslonio, a lično iskustvo knjizi daje posebnu privlačnost. Sve pojmove i fenomene kojih se dotakne on prati u dugoj istoriji i funkciji koju određeni pojam ima u ova dva udaljena, a tako isprepletana sveta. Pored ostalog, čitalac će u knjizi naći zanimljiv podatak o nezaustavljivom širenju istočnjačkih učenja u današnjem zapadnom svetu, iako se ni budizam, ni hinduizama, ni taoizam nikad nisu oslanjali na misionare, što je inače praksa hrišćanskih religija. Ipak, u Americi, danas ima više od čak pet miliona deklarisanih budista, u Francuskoj ih ima oko 400.000, u Italiji – oko 200.000. Pri tom, u te cifre se ne ubrajaju migranti koji su u te zemlje stigli.
VRATITI POVERENJE U STARA VEROVANJA: Ovaj “ globalni nomad, koji živi između Azije i Amerike, sondira kulturološke korene ovog dvostrukog pojma Istok-Zapad. Provede nas kroz neophodnu istoriju kako bismo bolje razumeli današnji svet i sve njegove kontradikcije”, stoji na korici knjige. S jedne strane, suočeni smo sa svetom kolektivizma, spiritualnosti, sa tihom, ali jakom vlašću koja karakteriše izuzetno dugotrajnu civilizaciju, a s druge, zapadne strane su individualizam i materijalizam i svi šumovi koji tu demokratiju danas mute.
Ovogodišnjeg 26. maja evropski mediji objavili su iznenađujuću vest da je predsednik SAD Džo Bajden naredio službi CIA da u roku od tri meseca ustanovi da li je virus kovida-19 stvoren u nekoj laboratoriji, pa se odande otrgao, ili čak namerno pušten; da li su koraci koje je Kina preduzela bili dovoljno efikasni i transparentni. Onaj ko je pročitao knjigu Federika Rampinija Istok i Zapad. Masa i individua znaće unapred i odgovor do kojeg će CIA doći za tri meseca, a znaće i zašto je Bajden MORAO postaviti pred svoju službu ovaj zahtev. “Od samih početaka kineske civilizacije postojana je ideja da vojska i narod imaju pravo-obavezu da se pobune i sruše imperatora kad signali nepoverenja stižu sa neba”, navodi u poslednjem poglavlju Rampini. Epidemije su jedan od takvih signala.
Današnji predsednika Si Đinping čini sve da se strogo poštuju tradicije, pa i ova po kojoj su epidemije upravo ti apokaliptični znaci koje nebo šalje ljudima, te oni ne samo da imaju pravo, nego skoro i dužnost da svrgnu vladara. Zato, kad je ustanovio da je na pomolu epidemija, Si Đinping je preduzeo sve da njeno širenje ograniči, da epidemiju pobedi, pa i da drugim zemljama pomogne pa šalje ekipe svojih lekara, najpre u Italiju, koja je u Evropi prva bila zahvaćena epidemijom, a onda i u sva ona područja koja su epicentri širenja virusa, od Kube do Brazila. Proizvodi vakcinu, šalje medicinsku opremu… Jer, “aktuelni predsednik Kine nesumnjivo čini sve da, za razliku od Mao Cedunga, vrati poverenje u stara verovanja”. Svoju vlast doživljava kao imperijalnu i upravo je krajem 2019. pripremao teren za promenu zakona koji bi mu omogućio da na vlasti ostane i posle 2022, kad ističe 10 godina njegovog predsednikovanja, koliko je po sadašnjim zakonima predviđeno.
Ako je epidemija po tradicionalnom verovanju znak božji da vladara treba menjati, jasno je da je Si Đinping učino sve da epidemiju iskoreni. To je drastičnim merama, tipičnim za diktatorski režim, uspeo. Danas se u Vuhanu živi normalno, ali je Kina još uvek zatvorena za svaki ulazak: ko god uđe, mora u karantin, i to ne u sopstvenom stanu, nego biva smešten u posebnu zgradu, u sobicu, čija vrata, čim ih osoba otvori, daju zvučni signal kontroli, koja odmah interveniše.
ISTORIJA KAO TUMAČ DANAŠNJEG SVETA: E sad: ali zašto Bajden mora da preduzme nešto? Zato što – Rampini upozorava, krajnja američka desnica – iako takođe veruje da se apokaliptički glas o kraju vladavine jedne osobe (tada Trampa) nagoveštava epidemijom – bila je uverena da ih od te apokalipse štiti upravo Tramp i njegov tip vladavine. E, pa toj desnici CIA treba da nađe neki odgovor, koji će je zadovoljiti.
To je samo jedno od brojnih učenja kojim autor knjige Istok i Zapad. Masa i individua pomaže čitaocu da razume dug i kompleksan odnos između Istoka i Zapada. Knjiga počinje od pitanja: šta je i od kad postoji kontrast Istok-Zapad? Pokazuje da se za Evropu Istok kao pojam, i odmah kao neprijatelj pojavio u vreme sukoba antičke Grčke i Persijanaca, koji su za Grke, pa potom i Evropljane postali onaj neprijateljski Istok. Ali, čitamo u knjizi, istočne civilizacije pružale su se u beskraj Istoka i postojale vekovima pre zapadnih; pri tom zapadni svet ih uopšte nije zanimao. Sve do – i tu je iznenađenje – u momentu kad se Zapad pokazao kao varvarski. Dogodilo se to na kraju opijumskog rata, 1860, kad su anglofrancuske trupe devastirale imperatorsku Letnju rezidenciju – koju je činilo više od 200 palata i vrtova; “Bakingemska palata, Versaj i zamkovi Loare skupljeni na istom mestu (…) Paradoksalno, za mnoge Azijate Zapad postaje model, svet koji valja slediti onog časa kad pokaže svoje najagresivnije lice”. I obrnuto: Japan je fascinirao Zapad tek kad je pobedio Rusiju u ratu iz 1905/6 godine.
Duga istorija odnosa Istoka i Zapada opisana je ovde tako da čitaocu pomaže u tumačenju današnjeg sveta.