Kipar, ostrvo koje se nalazi na Uneskovoj listi Svetske baštine, prema rečima organizatora važi za jedno od najvećih i najviše proučavanih ostrva u istočnom Mediteranu. Uzimajući u obazir bogatu i burnu istoriju Kipra zbog njegovog strateškog položaja između Azije, Afrike i Evrope, organizatori su želeli da proslave kulturu i istoriju ovog ostrva.
Program se sastoji od dva dela. Prvo veče, Nokturna istorije i umetnosti, bilo je posvećeno fotografskoj izložbi i muzičkom programu.
U 20 časova otvorena je izložba fotografija pod nazivom Bogorodice Kipra.
Autor izložbe je Stelios Stilijanu, a koordinator dr Hristodulos Hadžihristodulu.
Večeras se publici se obratio Dr Hristodulos Hadžihristodulu, govoreći da ikone Bogorodice Kipra potiču iz peloponeskih manastira, kao i iz privatnih kolekcija sa Kipra i da je ovo njihovo treće prikazivanje.
Vlada Stanković, redovni profesor vizantijske istorije, šef Katedre za istoriju Vizantije, osnivač i upravnik Centra za Kiparske studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i koordinator ovog događaja objasnio je povod okupljanja.
“Ove godine navršava se 50 godina od Turske invazije na Kipar i podele ostrva, i to je jedan od razloga zašto smo se odlučili da organizujemo ovu dvodnevnu manifestaciju. Drugi razlog je što će uskoro da se navrši petnaest godina od osnivanja Centra za Kiparske studija Filozofskog fakulteta u Beogradu,” rekao je prof. Stanković i doda: “Kipar je jedno mesto radosno, veselo, cvetno… Zbog svog geopolitičkog položaja, na raskrću puteva, nekad je i problematično. Mi ćemo se danas i sutra posvetiti tim vedrijim stranama kiparske istorije i kiparske kulture”
Na otvaranju je takođe govorio Ambasador Republike Kipar u Srbiji, Andreas Photiou, istakavši da je 2024. važna godina u istoriji Kipra. “Ove godine ćemo slaviti 20 godina od kad je Kipar postao zemlja članica Evropske unije. Ovo je najvažniji događaj u istoriji Kipra od kad je država u 1960. dobila nezavisnost. Na žalost, u ovoj godini se isto obeležava 50 godina od Turske invazije i okupacije 37 odsto kiparske teritorije. Ostajemo posvećeni tome da, u okviru Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava, postignemo dogovor i ujedinimo ostrvo.”
Muzički program sastojao se od devet numera koje su uključile sopran, violinu, klarinetu i klavir. Neka od muzičkih dela kombinuju elemente kiparske savremene muzike, dok se u drugima radnja odvija, ili je prvi put izvedena, na ostrvu Kipar.
Drugo programsko veče biće posvećeno predavanju na temu “Kipar – pitanje identiteta od srednjeg veka do danas”. Kako navode organizatori, biće analizirana nova svedočanstva koje ističu pluralitet kiparskog identiteta pod Vizanticima, Latinima, Mlečanima, Osmanlija, Britancima, kao i nakon nezavisnosti.
Na radionici će učestvovati istoričari i istraživači Hrisovalantis Kirijaku sa Bogoslovskog fakulteta Kiparske crkve Evropskog univerziteta Kipra, Jelena Erdeljan sa Univerziteta u Beogradu, Panos Hristodulu sa Evropskog univerziteta Kipra i Vlada Stanković sa Univerziteta u Beogradu/Evropskog univerziteta Kipra.