Gotovo deceniju kasnije pred ljubiteljima je odnedavno (ponovo) ilustrovana „Zbirka novih epskih pesama o Marku Kraljeviću“ autora (teksta i ilustracija) Petra Meseldžije, u svom dopunjenom (sada) izdanju sa potpisom IK „System Comics“ (prvi put pod naslovom „Marko Kraljević i zmaj“ objavljena 2017. u izdanju „Čarobne knjige“).
Ova luksuzna knjiga (i formatom) nije bogatija samo novim ilustracijama, već su u njoj još dve osavremenjen pesme o heroju koji se „prilagodio duhu novog vremena“ (osam iz prvog izdanja – „Rođenje Marka Kralejvića“, „Dve vizije Marka Kraljevića“, „Marko Kraljević pronalazi Šarca“, „Marko Kraljević i vila vodarica“, „Marko Kraljević i zmaj“, „Marko Kraljević i vila svetlarica“, „Marko Kraljević i saski čarobnjak“, i „Marko Kraljević traži rajsku baštu“, dopunjuju još dve – „Marko se oprašta od sablje“ i Buđenje Marka Kraljevića“), kao i pogovorom autora – „San ’Zlatna knjiga’“, u kome on objašnjava zašto se prihvatio ovog komplikovanog višegodišnjeg posla.
Jedinstvenom po likovnom i tekstualnom sadržaju, svetski poznati ilustrator i poštovalac tradicionalne književnosti na ovim prostorima, Petar Meseldžija „knjigom o Kraljeviću Marku“ nudi nov i autentičan prikaz slavnog junaka u deset pesama čiji je autor, kao i veliki broj ilustracija koje sa stihovima čine neraskidivu, izuzetno zanimljivu umetničku celinu. Poigravajući se (narativno) simbolikom narodne epike i fantastičnim ilustratorkim sposobnostima (vizuelno), Meseldžija je „oživeo“ lik i delo gotovo zaboravljenog junaka, uspešno ga približavši senzibilitetu savremenog čitaoca.
U svojoj uvodnoj reči iz 2017. autor navodi da je „ilustorvana zbirka novih epskih pesama o Marku Kraljeiću pokušaj da se najpopularnijem i najznačajnijem heroju srpske epike vrati nešto od života i pređašnje slave“. Meseldžija objašnjava da je heroj, kao kulturološko-psihološki fenomen, jedan je od najznačajnijih arhetipova kolektivne sveti čovečanstva, i da u svim mitološkim tradicijama, tzv. avantura heroja zauzima jedno od glavnih mesta u pripovedačkom opusu. „Mit, epos, legenda, saga, bajka – svi ti oblici narativnog izražavanja najvećim delom se zasnivaju na pričama o avanturama i delima herojskih likova. Džozef Kembel, slavni američki mitolog, u svojoj čuvenoj i uticajnoj knjizi ’Heroj sa hiljadu lica’, govori o tome kako su heroji iz različitih kultura i perioda međusobno povezani, te da brojne priče o njihovim delima i postignućima, iako često naizgled vrlo različite, u suštini govore o jedoj te istoj avanturi jednog te istog arhetipskog heroja, koji menja jedinio svoju ’masku’ u sklasu sa osobenostima kulture i vrmena u kojem nastaje, dok njegova suština i funkcija u društvu ostaju nepromenjene“, navodi Meseldžija.
I, upravo taj arhetispki heroj je svojevrstan putokaz i metafora za avanturu koja se odvija u ljudskom biću, od rođenja. „Dakle, heroj se nalauzi u svakom od nas, a njegova avantura u svojoj suštini govori o putu samootkrovenja, individuacije i duhovnog prostvetljenja – tj. o putu otkrivanja prave prirode čoveka i postojanja“, dodaje on.
Ali, ako se heroj ne prilagodi duhu novog vremena, objašnjava Meseldžija, od živog postaje mrtav simbol, gubi svoju relevantnost, i pretvara se u sosptvenu karikaturu. I, to se, kako misli ator ove knjiuge, dogodilo i Marku Kraljeviću. Zbog istorijskog konteksta koji ga je iznedrio (narod više ne skapava pod otomanskim Turcima, glavni neprijatelj se promenio), zbog sekularizacije društva, pogotovo tokom druge polovine 20. veka, sve to je uz tehnološku revoluciju, stvorilo jedan dinamičniji, lako promenljiv svet, u kome materijalno nadvladava duhovno. Gubitak kolektivnog mita, tako, „ubio je Boga“ i savremenom čoveku dao lažan utisak da mu mitski heroj više ne treba – zamenivši ga surogatom popularnih ličnosti…
Autorovo zanimanje za mitologiju, u kombinaciji sa psihologijom, ubedili su ga da Marku suštinski nisu potrebni Turci kako bi i dalje postojao kao živ simbol, i da bi se Marku i njegovom svetu udahnuo novi život, neophodna je promena kontekst. Tačnije, Markov svet je trebalo prilagoditi duhu našeg vremena – „apdejtovati ga“. Zato je pesme o njemu oslobodio arhaičnih elemenata, nadoknadivši to spuštanjem do jednog još dubljeg, arhaičnijeg sloja Markovog univerzuma – do njegove neprolazne mitološke osnove, nadgrađene relevantnom sadržinom i životnom problematikom s kojom bi se savremeni čitalac mogao povezati i identifikovati.
Problematika novih pesama je, dakle, morala biti univerzalnog karaktera da bi se povezala sa mitološkom osnovom, a da istovremeno održava i egzistemcijalnu i životnu problematiku savremenog čoveka – njegove aspiracije, strahove, moralne verednosti, snove. I sve to je trebalo, zbog očuvanja autentičnosti pesama, izraziti tako da duhom, formom, ritmom i poetikom bude u skladu s prepoznatljivim kanonom epske poezije, pojašnjava autor, dodajući da je likovni deo knjige tu da upotpuni doživljaj, i doda joj ono što jedino slika može da izrazi.
A taj likovni deo, rekli bi smo, nije odrađen „školski“, već se autor potrudio da ilustracije dobiju na dinamici – igrajući se, da tako kažemo, paralelnim „kadriranjem“. Recimo, najpre se zmaj ponudi u krupnom kadru, a zatim, autor na sledećoj, „raširenoj“ slici dodaje Marka Kraljevića na konju koji odapinje strelu na zmaja. Isto tako, „zumiranu“ vilu vodaricu upotpunjuje „širokim“ kadrom u koji ulazi Marko na konju sa buzdovanom, ili „šetnja“ Starca mudrog isposnika s leva na desno, kako bi se jasnije vizuelizovalo njegovo okruženje…
Sve u svemu, od slogana „Čojstvo je starije od junaštva“, kojim počinje ova uzbudljiva vizuelno-narativna knjiga, preko ponuđenih (osavremenjenih) epskih pesama i njihovih „oslikanih sadržaja“, izuzetno emotivnog pogovora, do velikog broja skica i crteža na kraju, ovoj „antologiji“ se nema šta zameriti, dodati ili oduzeti. Možda je samo i autorova biografija, kojom se zatvara ovo uzbudljivo „putovanje“, mogla biti „apdejtovana“.