Rene Dekart (René Descartes, 1596-1650) bio je francuski filozof, matematičar i naučnik, jedan od osnivača racionalizma. Najpoznatiji je po svojoj misli Cogito, ergo sum / Mislim, dakle postojim, koja predstavlja osnovu njegovog filozofskog sistema. U matematici je postavio temelje analitičke geometrije (Geometrija / La geometrie), uvodeći koordinatni sistem koji danas nosi njegovo ime. U filozofiji je zastupao dualizam – verovanje da um (duša) i telo postoje kao odvojene supstance.
Njegova najznačajnija dela su Meditacije o prvoj filozofiji i Rasprava o metodu (Discours de la méthode), u kojima razvija svoj metodološki pristup zasnovan na radikalnoj sumnji. Osim filozofije i matematike, Dekart se bavio i fizikom, ali su njegove mehaničke teorije kasnije zamenjene Njutnovim zakonima. Ipak, njegov uticaj na nauku i filozofiju ostaje izuzetno značajan.
COGITO, ERGO SUM
Prirodne nauke imaju potencijal da „nas učine (…) gospodarima i vlasnicima prirode“. Malo mislilaca je formulisalo ideje koje su promenile svet u istoj meri kao Dekartova. On je jedan od filozofa sa kojima počinje nova era u intelektualnoj istoriji. Rođen je 31. marta 1596. u La Eju, malom francuskom gradu koji je od tada preimenovan u Dekart u njegovu čast. Svoju svetski poznatu maksimu prvi put je predstavio u autobiografskoj Raspravi o metodu. U vreme anonimnog objavljivanja tog dela 1637, Dekart je iza sebe imao bogat život: kao vojnik, učestvovao je u pohodima na Holandiju i osvajanju Praga. Putovao je i po Evropi nekoliko godina. Ovaj način života promenio je tek kad je sanjao tri sna u noći između 10. i 11. novembra 1619, zbog čega je odlučio da svoj život posveti filozofiji. Barem tako kaže jedan rani biograf.
SISTEMSKA SUMNJA
Cilj njegovog misaonog projekta bio je da sve razume snagom razuma. Da bi to uradio, oslanjao se na svoj novi metod – sistematsku sumnju. Osnovno pravilo njegovog razmišljanja bilo je „nikad ne prihvatiti stvar kao istinitu koju ne bih prepoznao kao takvu sa sigurnošću i jasnoćom“. Zato je prvi korak bio da se poljulja svaka sigurnost, o Bogu i slobodi, i o dobru i zlu. Ali šta je ostalo kad je sve dovedeno u pitanje? Samo ova konačna, apsolutna sigurnost: Dekart je mogao da sumnja u sve – ali ne u to da je sumnjao. Tako da je mogao biti siguran u svoje misli.
„Iz toga sam shvatio da sam supstanca čija se celokupna suština ili priroda sastoji samo od misli i kojoj za postojanje nije potrebno mesto niti zavisi od materijalne stvari“, izveštava on. To je bio prvi put da je izneo tezu da su misli pojedinca autonomne. Rođena je moderna subjektivnost. Ako ste želeli da otkrijete istinu, morali ste da koristite razum. Uz njihovu pomoć, ono što vam pokazuju vaša čula treba pažljivo ispitati. Ovu ideju je produbio u svojim Meditacijama o prvoj filozofiji 1641.
Dekart je svojim Diskursom stvorio temelje shvatanja prirode koje i danas preovlađuje na Zapadu. U veku u kome je sve više evropskih država počelo da gradi kolonijalna carstva, priroda je izgledala kao nepresušni rezervoar resursa koji je trebalo što efikasnije eksploatisati. Ovo pitanje ostaje kontroverzno u filozofiji.
Godine 1649. Dekart se preselio u Stokholm; Švedska kraljica Kristina pozvala ga je da joj predaje filozofiju. Poslednje godine svog života posvetio je moralno-filozofskim istraživanjima, pa je, recimo, napisao je raspravu Strasti duše, inspirisane njegovim razgovorima sa češkom princezom Elizabetom. Ovi tekstovi o strastima i ispravnom načinu suočavanja sa slobodom bili su neka vrsta leka zamene za bolesnog Dekarta: „Umesto da pronađem sredstva da produžim život, našao sam drugo (…) sredstvo, koje se sastoji u tome da se ne plašim smrti“, piše on u pismu, kao da je iščekivao predstojeću smrt – 11. februara 1650. godine, on je u Stokholmu umro od zapaljenja pluća.
RACIONALIZAM
Rene Dekart jedan je od najznačajnijih filozofa ranog modernog doba, a njegov uticaj na filozofiju je ogroman. Njegov značaj može se sažeti kroz nekoliko ključnih doprinosa:
Osnivač je modernog racionalizma, postavljajući temelje filozofskog pravca koji ističe razum kao glavni izvor znanja. Za razliku od empirista, koji su verovali da sve saznanje dolazi iz čula, Dekart je tvrdio da istinsko znanje mora biti zasnovano na jasnim i nedvojbenim razumskim uvidima.
Njegov filozofski metod zasniva se na radikalnoj sumnji – on odbacuje sva znanja koja mogu biti dovedena u pitanje. Jedina stvar koju nije mogao osporiti bila je činjenica da misli, pa otuda i njegov čuveni zaključak – Mislim, dakle postojim. Ova misao se smatra početnom tačkom moderne filozofije.
Metoda filozofskog mišljenja je objavljena u Raspravi o metodi, delu koje je objavljeno anonimno u Lajdenu 1637. U kasnijoj, posthumno objavljenoj, nedovršenoj raspravi, Dekart postavlja četiri pravila koja se moraju poštovati da bi se došlo do istinskog znanja: Sve treba primati kritički i kao istinu uzeti samo ono što se uočava jasno i razgovetno (clare et distincte); Svaki problem podeliti u više delova, da bi se lakše došlo do rešenja; Zaključivati polazeći od jednostavnijeg prema složenom i tako, kao po stepenicama, doći do spoznaje; i Proveriti, čineći opšte preglede, da nešto nije ispušteno.
Dekart je zastupao dualizam supstanci, tvrdeći da postoje dve potpuno različite vrste stvarnosti: Res cogitans (misleća supstanca) – duša, um, svest; i Res extensa (prostiruća supstanca) – materijalno telo i fizički svet. Ovaj koncept imao je ogroman uticaj na kasnije filozofske i naučne rasprave o odnosu uma i tela.
Dekartova ideja da univerzum funkcioniše po mehaničkim zakonima i da se priroda može objasniti matematičkim principima postavila je temelje za razvoj moderne nauke.
Njegove ideje snažno su uticale na kasnije filozofe poput Spinoze, Lajbnica, Loka, Hjuma i Kanta. Racionalistička tradicija koju je započeo nastavila se kroz istoriju filozofije, oblikujući način na koji danas razmišljamo o znanju, svesti i stvarnosti. Dekart se s pravom smatra „ocem moderne filozofije“, jer je svojim radom označio prelaz iz srednjovekovne sholastike ka modernom načinu filozofiranja. Njegova kritička metoda, racionalizam i dualizam ostaju temeljni koncepti u savremenoj filozofiji i nauci.