Pod sloganom Verujemo u jednu igru, 19. Beogradski festival igre svojim programom okupiće vrhunske umetnike, dok teme koje autori nude analiziraju savremeno društvo kroz bogat, zanimljiv i raznovrstan vokabular neponovljivog pokreta. Festivalu prethode koreografske radionice, majstorski kursevi, ulični performansi, filmski program i izložbe. Beograd je zahvaljujući ovom festivalu postao važna stanica u biografiji umetnika koji kreiraju trendove u oblasti umetničke igre i teatra, mesto gde se otkrivaju nove produkcije i sa jednakom pažnjom predstavljaju poznati i mladi autori. Aktuelnost programa odredila je poziciju manifestacije na međunarodnoj mapi, dok visoki standardi i hrabro uvođenje novih koreografskih rukopisa i estetike, unapređuju očekivanja publike i diktiraju izazove kreiranja sadržaja.
MARATON UMETNIČKE IGRE: Predstavljajući igru kroz njene vrhunske domete, festival je na putu do 19. godine, pridobio brojnu publiku. Od osnivanja je predstavljeno 450 koreografskih ostvarenja, dok je tokom svakog izdanja programe pratilo više od 23.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva. Tokom poslednjih godina, koje je odredila pandemija, uprkos ograničenom broju mesta u pozorišnim salama, održan je kontakt sa brojnim gledaocima zahvaljujući strimovanju predstava na društvenim mrežama ili direktnim i naknadnim prenosima na kanalima RTS. Jedinstvenost BFI, još jednom je potvrđena i činjenicom da se najavljeni programi nisu otkazivali, već samo odlagali do trenutka kada bi se stekli uslovi za realizaciju. Zato su dve prethodne edicije postale pravi maraton umetničke igre, u trajanju cele kalendarske godine.
Festival će 16. marta u sali zemunske Opere Madlenianum otvoriti trupa Lines Ballet iz San Franciska. Koreograf vizionar, Alonzo King promenio je način na koji posmatramo umetničku igru. Po Forsajtu, King je “jedan od malobrojnih balet majstora našeg vremena”. Sarađujući sa poznatim kompozitorima, muzičarima i vizuelnim umetnicima, on stvara dela koja se oslanjaju na raznolik niz duboko ukorenjenih kulturnih tradicija, dajući klasičnoj igri novi izražajni potencijal. King posmatra balet kao nauku, zasnovanu na univerzalnim, geometrijskim principima energije i evolucije, razvijajući tako novi rečnik pokreta iz klasičnih formi i tehnika. Komadi Lični element i Azot biseri su iz riznice ove trupe.
U istom prostoru predstaviće se dan kasnije Teatar Dortmund (Lusija Lakara i Metju Golding). Svetske baletske zvezde Lakara i Golding ovog puta okupili su se oko celovečernjeg komada Fordlandia za koji koreografiju potpisuju četiri koreografa Ana Hop, Juri Posokov, Huanho Arkez i Kristofer Vildon. Predstava govori o ljudskim idejama i stremljenjima koja premašuju životni vek, o retkim, utopijskim projektima koji imaju potencijal da zauvek promene svet. Kao vapaj u vremenu pandemije, igrači traže svetlost na kraju tunela, u nadi da je udaljenost koju treba preći neznatna u odnosu na večnost.
POZORIŠNA RADOST: Opera Madlenianum ugostiće i briselsku trupu Peeping Tom, 19. i 20. marta. Nakon komada Otac i Majka, Dete je treći deo porodične trilogije koja proučava teme pamćenja, sećanja i tragičnog istraživanja veza. U ovom komadu, Gabrijela Karizo i Frenk Šartije, laureati Nagrade Jovan Ćirilov u okviru 18. BFI, istražuju izvore psihoze iz dečijeg ugla posmatranja. Komad nudi pravu pozorišnu radost, jer prikazuje neviđene situacije i donosi emocionalno iskustvo koje liči na san.
Atinski koreograf Euripidis Laskaridis predstaviće se 22. i 23. marta u Bitef teatru. Njegova Relikvija je trag prošlosti, nešto što je ostalo iza nas, bilo da je to sećanje, predmet, jezik ili biće. Zajedno sa publikom, čuveni grčki performer i koreograf uranja u ideje o transformaciji i podsmehu koje se nemirno smenjuju između dirljivog i bizarnog. Njegov nestvarno angažovani solo je nastajao u vremenu punog usijanja grčke krize. Zato on preduzima razigrane rizike daleko od norme, ispitujući granice našeg prihvatanja kad su u pitanju neskladne i nepoznate stvari. Skriveni aspekti kabarea, vodvilja i urnebesne komedije kreiraju magiju od obične svakodnevice, vodeći gledaoce kroz neočekivano uzvišene trenutke.
Roman Jasmine Kadre Šta dan duguje noći osnovna je inspiracija za novi komad Ervea Kubija, čija će se kompanija iz Kana predstaviti 26. marta u sali Ateljea 212. Međutim, reč je o delu teksta u kome koreograf prepoznaje svoju istoriju i korene, o mestu i trenutku kad su njegovi roditelji morali da napuste sve i krenu u nepoznato. Ponirući u preispitivanje današnjeg dana, sa ciljem da mu daruje formu, na pola puta između Alžira i Francuske, on traga za jednom od mogućih istina.
Slavni Emanuel Gat vraća se pred beogradsku publiku 29. marta u sali Madlenianuma, dovodeći svoju trupu E. G. Dance iz Marseja, sa koreografskom odom zvuku i vibraciji 1980-ih, sa svojim utopijskim pogonom i epskom brazdom. Vozljubavi2020 se kreće u prostoru nabijenom referencama, kontrapunktima i beskrajnim mogućnostima, gde pokret i zvuk iznova međusobno komuniciraju, otkrivajući iz drugog ugla očigledne, a gotovo vazdušaste predele u kojima se ljudi okupljaju, razdvajaju, guraju i vuku, preispituju, odlučuju i pokreću u napred. Savremeni mjuzikl za 14 igrača, vraća nezaboravnu muziku britanskog sastava Tears for Fears, kroz prepoznatljive hitove nastale tokom jedne sjajne decenije.
Ju Stromgren kompanija iz Osla predstaviće se 29. marta u novosadskom SNP, 30. marta u Bitef teatru i 31. marta u gornjomilanovačkom Kulturnom centru. U Potkrovlju upoznajemo tri igračice snažnih karaktera. Razlozi njihovog skrivanja nisu sasvim jasni. Možda je u pitanju samoća, samoubistvo, beg od svakodnevnog… Ipak, tri je broj za nevolje, a zatvorene prostorije su mesto za sukobe. Priča se okreće na neočekivan način i prikazuje život onako kako se plašimo da ga vidimo – u samom jezgru. Ju Stromgren je norveški dramski pisac, pozorišni i filmski reditelj, igrač i koreograf, a Potkrovlje je predstava koja će svoju svetsku premijeru imati na 19. BFI.
SNAGA POJEDINCA: Dobro poznati Batševa ansambl iz Tel Aviva, predstaviće se 1. i 2. aprila u Madlenianumu, a 4. aprila u SNP. Obmotani u naizgled proizvoljne pokrete, igrači Batševe ispituju sopstvene granice stvarajući kompoziciju sile, brzine i strasti. Stalni proces istraživanja Ohada Naharina hrani se njegovom beskrajnom radoznalošću, oštrom intuicijom i fascinacijom telom i pokretom. Komad Tri govori o problemima savremenog društva, ističući ulogu i snagu pojedinca.
Lučijano Roso iz Buenos Ajresa predstaviće se 3. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu. Apokalipsink je predstava u 10 slika koje se prate bez prekida. Minimalistička inscenacija omogućava Rosu da osvoji pozornicu, ustupajući prostor svojim likovima. Ti savremeni karakteri su brojni, njih gotovo četrdeset, koje on redom tumači terajući nas na razmišljanje o potpunoj izolaciji i tehnološki povezanom svetu u kojem živimo.
Južnoitalijanska divlja igra koja je služila za izbacivanje smrtonosnog paukovog otrova iz tela, postala je lek protiv depresije u vreme siromaštva. Njihanje koje je čarlston doneo u periodu između dva velika rata, trebalo je da oslobodi ljude od straha i učini da se odupru stegama… Bogohulna rapsodija , koja će biti izvedena 5. aprila u sali JDP, nastala je tokom pandemijske krize. Način na koji igramo je deo života. Zapravo, igra i život se prepliću… Rapsodija se nadvija kao ritual u kojem se žrtvuju određene sigurnosti. Ona je poziv kojim Emio Greko i Piter Šolten sugerišu da prihvatimo promene.
Marko D’Agostin (Bolonja) italijanski umetnik, laureat brojnih priznanja za najboljeg mladog izvođača i kreatora, kao igrač razvijao se u trupi koreografa Najdžela Černoka, kome upućuje pismo i posvećuje predstavu Najlepši pozdravi, koju će izvesti u Bitef teatru 6. aprila.
Na zahtev publike, u Srbiju se vraća kubanska trupa Malpaso. Izuzetni igrači donose ovog puta nova dela popularne kanadske koreografkinje Azur Barton i čuvenog švedskog koreografa i reditelja Matsa Eka, ali i komade koje potpisuju Amerikanka Robin Mineko i Kubanka Dajle Karezana. Sva dela su originalno kreirana za Malpaso, jedino je Ekova Žena sa vodom rimejk istoimenog komada koji je nastao za Kraljevski švedski balet. Dve večeri – 7. aprila u Madlenianumu i 8. aprila u SNP, obećavaju različite rukopise i stilove, koji slave vrhunsku igru.
Štutgardski Gauthier Dance predstaviće se 9. aprila u Madlenianumu. Erik Gotje je zamolio četiri slavna koreografa da kreiraju svoju verziju Labudovog jezera za njegovu trupu iz Štutgarta. Komadi nisu osmišljeni kako bi činili celovečernju predstavu, već sa idejom da prikažu Labudova jezera u množini: kompoziciju koja sadrži lične adaptacije od kojih svaka traje oko 25 minuta, i koje su stilski različite koliko i njihovi autori Mari Šuinar, Hofeš Šehter, Kajetano Soto i Marko Geke.
Konačno, 19. BFI zatvoriće Ballet Jazz Montreal, 11. i 12. aprila u SNP. Sa posebnim odobrenjem Lenarda Koena, tri međunarodno priznata koreografa – Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Isan Rustem, bila su pozvana da osmisle pokret na muziku legendarnih pesama. Njihov moćan i celovit koreografski svet, obasjava Koenov jedinstven rad, i oživljava ga zahvaljujući 14 izuzetnih igrača trupe Ballet Jazz Montreal. Okružen timom slavnih dizajnera, Dance Me kombinuje scenski, vizuelni, muzički, dramaturški i koreografski izraz, a svojevrstan spektakl ima vremenski i geografski ograničena izvođačka prava. Zato nastup, planiran još 2020, nije otkazivan.
Pripremio: D. S.