Dugometražni dokumentarni film Dugo putovanje u rat reditelja Miloša Škundrića, naći će se na filmskoj platformi Netflix od aprila 2022. godine. Ovaj film, posvećen Prvom svetskom ratu, finansiran je sredstvima Filmskog centra Srbije, ali je za komercijalno korišćenje arhivskih snimaka bilo potrebno obezbediti dodatna sredstva. Imajući u vidu da je za ekspanziju srpske kinematografije važno prikazivanje na Netflixu, jednoj od najpopularnijih platformi u svetu, UO FCS doneo je odluku da se zatraži preraspodela sredstava kojima će se omogućiti prikazivanje filma na ovoj platformi. Dugo putovanje u rat je dokumentarni film sa nacionalnom temom, koji dubinski analizira uzroke Prvog svetskog rata. O tome kako su Austrougarska i Nemačka pripremale ratni sukob decenijama i godinama pre Sarajevskog atentata, u filmu govore najeminentniji svetski istoričari. Poput najnapetijeg igranog filma, ovaj dokumentarac vodi gledaoce po dvorovima i kabinetima predsednika vlada, kroz zakulisne političke i vojne igre, istovremeno analizirajući širi kontekst i donoseći male, životne detalje situacija u kojima se odlučivalo o sudbini Evrope.
“Dragosti” u KvArt BW
Izložba Dragosti umetnika Joškina Šiljana (Pirot, 1953) i Bratislava Stankovića (Leskovac, 1964), otvorena 24. decembra u beogradskom izložbenom prostoru KvArt BW, na drugom spratu TC Galerija, može se pogledati do 14. januara 2022. Istoričarka umetnosti Ana Kršljanin ističe da ova izložba nastaje kao još jedna lucidna Šiljanova kovanica rođena od reči drag gost. Ona objašnjava kako Dragosti predstavljaju toplu dobrodošlicu specijalnom gostu Šiljanove izložbe, leskovačkom umetniku Bratislavu Stankoviću. “Ono što spaja ova dva autora, osim južnjačkog kraja i vedrog duha, čistog i iskrenog likovnog izraza, jeste autentičan vizuelni jezik čija je glavna karakteristika sloboda”, kaže Kršljanin. “Kod Šiljanovog stvaralaštva energija igra značajnu ulogu, gde se prilikom stvaralačkog čina u velikoj meri oslanja na procese koji se događaju u prirodi učeći iz nje. Kao što se drvo grana ili zemlja puca usled određene sile, tako i Šiljanovi spletovi linija nužno nastaju u samom dodiru četke i podloge potaknuti stvaralačkom energijom i silom kreacije. Joškinovi radovi su prostrani i razbacani, svedeni i neograničeni, dozvoljavajući putovanje oka i zadršku na detaljima i novim rečima”, dodaje Kršljanin. Izložbu Dragosti organizovali su Galerija ŠTAB i umetnička inicijativa KvArt BW. Ulaz na izložbu je slobodan.
Izložba i knjiga u SKC
Izložba LAKI – 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku Jugoslava Vlahovića (1949), otvorena 27. decembra u Srećnoj galeriji beogradskog Studentskog kulturnog centra, može se pogledati do 10. januara 2022. Na otvaranju je promovisana i istoimena knjiga u izdanju IK Besna kobila.
Srećan čovek – Lucky man bila je tema međunarodnog konkursa karikature Muzeja moderne umetnosti u Surgutu u Sibiru (Rusija) 2011. godine, na kojem je Jugoslav Vlahović dobio prvu nagradu i bio gost festivala. Lucky man je jedan od Vlahovićevih najpopularnijih radova, sa milionskim posetama i komentarima na internetu, koji je krajem 2021. doživeo i svoje štampano izdanje na 48 strana knjige pod nazivom LAKI, 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku. Čak ga je i jedna američka firma primenila za reklamu svojih motivacionih kurseva, a ova izložba upravo donosi stripove iz knjige, koje je, u sinergiji svih potrebnih srećnih okolnosti (Srećna galerija, srećna Nova godina, Laki – nadimak jednog od izdavača, Laki – sam junak), publika mogla da vidi baš u srećnim prazničnim danima na kalendarskom prelasku u novu 2022. “Ovih dana imao sam sreće da upoznam Lakija. S njim me je upoznao, njegov otac, Jugoslav Vlahović. Posle prvog susreta sa Lakijem, poneo sam utisak da Amerikanci više nisu sami. Laki me je uverio da i mi imamo svog Foresta Gampa (…) Jer, iako je građanin sveta, Laki je naš zemljak. Tamo u Surgutu, Laki je dobio Gran pri u nadmetanju za srećnog čoveka. Kod nas, Laki ne traži nikakve grand parade. On je ovde uslikan, i evo ga u Vlahovićevoj knjizi, i sad od Lakija svaka namrštena faca može da nauči kako da preko lica razvuče osmeh”, navodi, između ostalog, u predgovoru knjige Radivoje Bojičić.