Pripremio: Dragan Stošić
Kada se završava pripovedanje, a počinje mitologija – pitanje je koje sebi (i ljubiteljima devete umetnosti) postavlja “doživotni ljubitelj stripa”, scenarista i urednik, Pol Levic, na početku uvodnog teksta (te 2006. Levic je predsednik i izdavač u DC kompaniji) koji otvara prvi tom serijala Sendmen – Preludijumi i nokturna, koji je krajem 1980-ih godina redefinisao stripsku umetnost u Americi, a ništa manje nije ugrađen u svetsku istoriju ovog medija. Nedavno je ovo luksuzno izdanje, iz edicije DC Vertigo, objavljeno i u Srbiji, zahvaljujući Čarobnoj knjizi i prevodiocu Goranu Skrobonji.
Levic u nastavku navodi čestu priču pisaca kako je njihova umetnost, suštinski, ista kao što je bila u najprimitivnijim vremenima, kad su se ljudi okupljali oko vatre kako bi čuli priče koje su istovremeno zabavljale i objašnjavale, konstruisale poredak i sistem univerzuma koji se činio nasumičnim i nedokučivim. Neke su potom postajale svete istine, piše on, a nakon vekova koji su usledili lagano prelazile u mitove. I, opet, Levic smatra da ne znamo kada se pripovedanje okončalo, a kad je počelo stvaranje mitologije.
19. NOVEMBAR 1988: Ni Homerovo beleženje i uobličavanje antičkih priča ne pomaže mnogo u odgonetanju, kao ni kasnije “priče o rađanju priče”, koje postaju deo samog mita. I, opet, kad počinje priča, a kada mit?
“Pošto je Sendmen prvi put objavljen u moderno doba – konstatuje Levic – mi tačno znamo kada je priča prvi put ispripovedana – 29. novembra 1988 – i ako pređete na prvu stranu prve epizode koja je ovde odštampana, možete početi baš kao i čitaoci toga dana. Ali, priča o nastanku priče započela je mnogo pre toga”.
Levic, potom, objašnjava prvi korak u nastanku Sendmena, koji se desio u staroj kući u Teritaunu, na njujorškom Hadson hajlendsu, gde su se okupili urednici i uprava DC-ja, ne bi li smislili nešto novo da osveže kreativni potencijal ove kuće, nakon zamora materijala, koji se desio nakon buma iz sredine 1980-ih. Tada su odabrana tri projekta za razvoj, a jedan od njih je bio oživljavanje Sendmena. Niko se tada, u toj prašnjavoj biblioteci nije setio da je jedan mladi, britanski pisac nekoliko meseci ranije predlagao da napiše novu verziju Sendmena. Nil Gejmen je tada, na večeri sa Dženet Kan i Karen Berger, naveo Sajmonovog i Kirbijevog Sendmena, među nekoliko mogućih oživljavanja DC-jevih naslova. Mesecima kasnije, u Teritaunu, Karen će ga odabrati za scenaristu svog uredničkog zadatka.
Sendmenova priča je počela, ali šta je s mitom – opet se pita Levic, objašnjavajući da mitu prethode znamenja – tokom velike, razorne oluje u Engleskoj u oktobru 1987, Gejmen je u mraku razmišljao o svom Sendmenu. “Za mene mitologija Sendmena počinje u osmoj svesci, Šum njenih krila, kad Nil predstavlja svoje ovaploćenje Smrti i suočava se sa zagonetkom preranog, neshvatljivog, neodgonetljivog okončanja života. Ta priča ne sadrži ni konačan odgovor lika na to pitanje ni Nilov, ali to jeste trenutak kad se sasvim jasno vidi ambicija da se ta misterija opravda. Sendmen će preći u mit”, objašnjava Levic, dodajući kako se, opet, “pripovedanje nije okončalo kad je mitologija započela… jer nema nepremostivog jaza između njih”.
TI BRITANCI: Uvod E. Pola Vilsona, takođe rađen za ovo luksuzno izdanje, počinje neuobičajeno – konstatacijom – “Ti Britanci. Prešlo im je u naviku da nam naturaju nove stvari, da nam pokazuju kako se to radi”. Potom apsolvira to kroz medije rokenrola i stripa, koji su originalno američki, ali su morali da se pojave Britanci i osveže ih. U stripu su to, po Vilsonu, učinili Alan Mur (Stvorenje iz Močvare), Džejmi Dilejno (Džon Konstantin u Helblejzeru) i… “Onda je Nil Gejmen – treći Britanac – došao sa Sendmenom. Sendmen – mlađi brat Smrti, alijas Morfej, Gospodar snova – dovršio je spektar likova u horor liniji DC-ja. Džon Konstantin je čovek, čvrsto usađen u materijalni svet, Sendmen je čisto natprirodno biće, jedan od Svevremenih, a Stvorenje iz Močvare spada negde između njih. A niko od njih ne leti niti nosi triko (hvala, hvala, hvala)”.
Uvod (“uz jubilarno izdanje”) je napisala i Karen Berger, koja otvoreno kaže da Sendmen nikad nije ispunio njena prvobitna očekivanja. “Da jeste, ne bi bio legendarni serijal kakav je danas”, dodaje. “Umesto toga, pretvorio se u nešto što nisam mogla ni da zamislim: jedan od najboljih stripova svih vremena”, tvrdi i objašnjava da jeste smatrala da serijal ima potencijal, ali da se prvobitna ideja, na sreću, odavno izgubila. I za nju je preokret u serijalu nastupio u epizodi Šum njenih krila.
Sendmen će, između ostalih, njoj poslužio da 1992. pokrene posebnu ediciju Vertigo. Ona je, takođe, znala da Gejmen želi da završi svoje delo i isprati ga do kraja i nerado je to prihvatala. Ali, slava i nagrade Sendmena nisu dopuštali protivljenje. Sendmen je osvojio više nagrada od bilo kojeg drugog strip serijala, a može da se pohvali i proznim priznanjem, Svetskom nagradom za fantastiku za San letnje noći (1991). Tu je i zadivljujući broj citata i uvodnih reči iz pera N. Majlera, S. Kinga i T. Ejmos.
“Septembra 1987. pozvala me je Karen Berger i pitala da li bih bio zainteresovan da pišem mesečni serijal za DC. Tako je sve počelo”, u najkraćem objašnjava Gejmen u svom pogovoru. Ona je već bila urednica njegove Crne Orhideje i bila (i ostala) DC-jeva veza u Britaniji – dodaje on.
Sinopsis je, nastavlja, pokazao prijateljima, Dejvu Makinu (koji će kasnije urednicu Karen Berger ubediti da Sendmen ne mora da bude na svakoj naslovnoj strani – prilično revolucionarno za to doba) i Liju Bolču, koji su uradili skice likova, i onda je sve to poslato Bergerovoj. Početkom sledeće godine, u Londonu su dogovoreni crtači. Prvi je isplivao Sem Kit. Majk Dringeberg uključio se da tušira Semovu olovku. Dejv Makin pristao je da naslika (često i sagradi korice), Tod Klajn, “verovatno najbolji kaligraf u ovom poslu” pristao je ispisuje slova, a Robi Buš se uključio u kolorisanje. Sem je odustao usled rada na trećoj epizodi, pa je Dringeberg preuzeo olovku, a tuš je počeo da radi Malkolm Džouns III. Ta ekipa je i završila prvi ciklus od osam epizoda – San pravednika, Loši domaćini, Usni sanak u meni, Nada u paklu, Putnici, 24 sata, Buka i bes i Šum njenih krila.
PERSONIFIKACIJA SNA: Glavni lik Sendmena je, dakle, san, preciznije – personifikacija sna, poznat je i kao Morfej, ali i pod mnogim drugim imenima… Na početku ovog slavnog serijala, koji se odvija u Morfejevom svetu snova, ali i u stvarnom, savremenom svetu (ponekad u Paklu, vilinskom svetu ili Asgardu), Morfej je tokom okultnog rituala zatočen i 70 godina je proveo kao sužanj. Nakon što je pobegao i osvetio se onima koji su ga uhvatili, kreće da obnovi svoje kraljevstvo, koje je oronulo i propalo tokom njegovog odsustva… Iako je, posle toliko godina u zatočeništvu, Morfejeva kruta i katkad okrutna narav donekle smekšala, nekome ko je navikao da eonima suvereno vlada može biti veoma teško da prihvati neminovnost i nužnost promene i pokuša da raščini negdašnje grehe…
Raskošna mešavina modernog mita i mračne fantastike, u kojoj ima i sadašnjice, istorijske drame i raznih legendi, smatra se jednim od najoriginalnijih i umetnički najambicioznijih stripskih serijala našeg vremena, koji je umnogome uticao na sazrevanje stripa kao umetnosti. Rekolorisano izdanje sa potpisom DC Vertigo – Čarobna knjiga, pored samog stripa, donosi i dodatne materijale, već citirane predgovore, pogovor, ilustracije i skice, kao i originalni Predlog za Sendmena sa sinopsisom i skicama.
Autor je urednik u Danasu