Piše: Zoran Andrić
Gotovo celokupni (stvaralački) život Albrehta Majera (Erlangen, 3. jun 1965), klasičnog nemačkog oboiste, prati muzika Volfganga Amadeusa Mocarta (Salzburg, 27. januara 1756 – Beč, 5. decembar 1791). Ipak je vrlo dugo, do nedavno, čekao da jedan album posveti isključivo Mocartovoj muzici. “Iako sam od rane mladosti svirao, tek danas osećam apsolutnu muzičku zrelost da joj se posvetim”, kaže Majer, prvi solista renomiranih Berlinskih filharmoničara i jedan internacionalno proslavljeni virtuoz, koji nastupa i kao solista i kao kamerni muzičar.
(NE)DOVRŠENO DELO: Snimak na disku Mocart: Dela za obou i orkestar, koji se pojavio ove godine sa etiketom Deutsche Grammophon, nastao je u saradnji sa Deutschen Kammerphilharmonie iz Bremena i čembalistom Vitalom Julinom Frejem, u kome oboista Majer izvodi šest aranžmana za obou, obou d’amore ili engleski rog, kao i dopunjenu verziju fragmentarnog koncerta za obou u F–Dur KV 293.
Majer je molio švajcarskog kompozitora Gotharda Odermata da, koristeći samo 61 sačuvanih originalnih Mocartovih taktova koncerta za obou u F-Dur, taj koncert komponuje kao celinu u duhu Mocartove muzike. Zašto Mocart taj koncert 1778. godine nije do kraja komponovao, nažalost nije poznato. Centralna partija, poznata kao Exsultate, Jubilate dvostrukog koncerta (isprva komponovana za flautu i harfu), transkribovana je za obou i čembalo.
MALA NOĆNA MUZIKA BARITONA I ENGLESKOG ROGA: Jedno od najlepših mesta ovog projekta je Ave verum corpus, kratak motet koji je Mocart samo šest meseci pre svoje smrti komponovao za jedan religiozni praznik u junu 1791. godine. “Ave verum corpus pripada najpoznatijim delima Mocarta”, veli Majer. “Ja ga poznajem već 48 godina. Ono traje samo četiri minuta, ali je prepuno najfinijih linija. Ono je kao mala noćna muzika koju pevaju bariton i engleski rog”. Objavljivanjem ovog albuma Majer smatra da je došlo njegovo vreme za Mocarta.
OZBILJNI “ZABAVLJAČ”: Mocart je bio svestran kompozitor – napisao je muziku u svakom važnijem žanru, uključujući simfonije, opere, solo končerta, kamernu muziku, uključujući gudačke kvartete i gudačke kvintete, i klavirske sonate. Ti oblici tada nisu bili novi, ali je Mocart unapredio njihovu tehničku sofisticiranost i osećajne mogućnosti. On je gotovo svojeručno razvio i popularisao klasični klavirski končerto. Pisao je mnogo duhovne muzike, uključujući i velike mise, ali i mnoge plesove, divertimenta, serenade, i druge oblike lake zabave. Sve glavne osobine klasičnog stila su prisutne u Mocartovoj muzici. Jasnoća, ravnoteža, i transparentnost su obeležja njegovog rada, ali bilo kakvo pojednostavljivanje poimanja njene lepote maskira izuzetnu moć njegovih najboljih remek-dela.