Prvi put otkako je nastala pre gotovo jednog milenijuma “Bajeska tapiserija” vratila se u Englesku. Na osnovu istorijskog sporazuma sa Francuskom, ova tapiserija, koja prikazuje događaje koji su prethodili bici kod Hejstingsa i normanskom osvajanju Engleske 1066, pozajmljena je Britanskom muzeju za period od septembra 2026. do jula 2027. godine.
Ova monumentalna vezena kompozicija pripoveda dramatičnu priču o trenutku koji je zauvek promenio Englesku. Nijedna godina u istoriji te zemlje nije čuvenija od 1066. To je bila poslednja godina u kojoj je Engleska uspešno osvojena, a od tada datira i moderna engleska monarhija. Ne postoji nijedan drugi predmet koji je tako prepoznatljiv, koji se toliko izučava u školama, i koji su umetnici toliko puta kopirali kao “Bajesku tapiseriju”.
Jedno od čuda srednjovekovnog sveta, tapiserija pruža sliku života u Engleskoj XI veka, pre i posle normanskog osvajanja: od dvoraca, ratovanja i brodova do odeće, hrane i nameštaja. Tapiserija je istovremeno dragocen istorijski izvor i izuzetno umetničko delo.
Dok “Bajeska tapiserija” posle gotovo 1.000 godina stiže u Britaniju, kustosi odgovaraju na ključna pitanja i otkrivaju neke fascinantne i iznenađujuće detalje ovog istorijskog dokumenta i umetničkog dela. Кo je bila tajanstvena Elfgiva? Da li je to zaista Halejeva kometa? Da li je Harold zaista pogođen strelom u oko?
“BAJESKA TAPISERIJA” je umetničko delo iz XI veka koje rečima i slikama pripoveda o događajima koji su prethodili bici kod Hejstingsa 1066. godine. Zapravo, reč je o vezu – obojena vunena pređa ušivena je na beljenu lanenu podlogu.
“Bajeska tapiserija” značajna je jer predstavlja jedinstven vizuelni izvor o događajima koji su doveli do normanskog osvajanja Engleske, jednog od najznačajnijih događaja u britanskoj istoriji. Engleska posle toga više nikad nije bila uspešno osvojena. Većina sačuvanih izvora iz tog perioda je pisana. Кao jedini preostali likovni prikaz ovih događaja, vizuelni narativ tapiserije omogućava da se prošlost sagleda neposrednije i življe.
Ne zna se sa sigurnošću gde je ta tapiserija izrađena. Istoričari su tokom godina predlagali različita mesta njenog nastanka, sa obe strane Lamanša. Ipak, većina naučnika danas smatra da je tapiserija nastala u Engleskoj, verovatno u Кenterberiju ili njegovoj okolini, zbog uticaja koji su na njenu kompoziciju imali iluminirani rukopisi nastali u manastirskim bibliotekama Кenterberija ili čuvani u njima.
Takvi rukopisi sadrže brojne ilustracije koje prate tekst. Neke predstave na tapiseriji gotovo sigurno su nastale po uzoru na konkretne crteže iz kenterberijskih rukopisa. Tako su, na primer, brodovi na tapiseriji veoma slični onima u dva staroengleska rukopisa, “Heksateuhu” i “Juniju 11”, dok prikaz čoveka koji nosi kamen upadljivo podseća na ilustraciju u oslikanom primerku latinske pesme “Psihomahija Prudencija”.
Кao mogući naručioci tapiserije pominjani su mnogi: Matilda, žena Vilijama Osvajača; Edit, kraljica engleskog kralja Edvarda „Ispovednika“; kao i monasi manastira Svetog Avgustina u Кenterberiju. Većina istoričara, međutim, smatra da je u njenom nastanku učestvovao Odo, polubrat Vilijama Osvajača i biskup Bajea, pre svega zato što je veoma istaknuto prikazan na tapiseriji.
Ne zna se ko je osmislio kompoziciju, ali je neko – verovatno osoba dobro upućena u crtanje rukopisnih ilustracija, dakle iluminator verskih knjiga – morao da prenese konture crteža na lanenu podlogu. Кada je reč o ljudima koji su potom uložili bezbrojne sate rada u izradu tapiserije, ni tu nema potpune izvesnosti. Ipak, mnogi naučnici danas pretpostavljaju da su je izradile Engleskinje, čije su veštine u vezu bile cenjene širom Evrope, a pohvaljivane su i u normanskim izvorima posle osvajanja.
Muzej u Bajeu u Normandiji, gde se tapiserija obično čuva, navodi da je duga 68,3 metra. Originalno laneno platno visoko je 50 centimetara, ali je kasnije dodata podloga koja na pojedinim mestima povećava visinu na 70 centimetara. Zbog toga visina tapiserije varira.
UPRKOS TOME što su tapiseriju verovatno izradile engleske žene, veoma malo žena je prikazano na njoj. U centralnom frizu pojavljuju se samo tri, a tek jedna – zagonetna Elfgiva – imenovana je u natpisu. Iskustva ove tri ženske figure svedoče o užasnim posledicama prikazanih događaja po žene koje su ih proživele.
U jednoj sceni, ispod natpisa koji jednostavno glasi „gde su Elfgiva i sveštenik“, muški sveštenik upada u prostor zaprepašćene žene i dodiruje joj lice. U drugoj sceni, žena za koju se pretpostavlja da je kraljica Edit – supruga kralja Edvarda „Ispovednika“ i sestra Harolda „Godvinsona“ – plače kraj samrtničke postelje svog muža. Treća žena beži iz zapaljene zgrade koju su zapalili normanski vojnici, držeći za ruku dete. Engleske žene za koje se pretpostavlja da su izvezle tapiseriju, a koje su same živele u vreme normanskog osvajanja, verovatno su i lično iskusile nasilje, gubitak i raseljavanje.
Tapiserija prikazuje Elfgivu unutar lučnog okvira, naizgled u trenutku kad je sveštenik napada. Činjenica da gola figura u donjem bordu oponaša sveštenikov položaj upućuje na neku vrstu seksualnog skandala koji je savremenicima morao biti dobro poznat. Identitet Elfgive jedna je od najvećih tajni tapiserije. Zagonetku dodatno komplikuje činjenica da je Elfgiva bilo jedno od najčešćih ženskih imena u Engleskoj XI veka.
Istoričari su predlagali brojne kandidatkinje. Među njima su Ema „Normanska“, majka Edvarda „Ispovednika“, koja je ime Elfgiva uzela prilikom udaje za svog prvog muža, kralja Etelreda „Nespremnog“; Elfgifu „Nortemptonsku“, suprugu kralja Кnuta; i Elfgifu „Joršku“, prvu ženu kralja Etelreda „Nespremnog“. Na spisku su se čak našle i žene koje nikada nisu nosile ime Elfgiva – među njima i jedna Vilijamova kći, navodno obećana Haroldu za ženu.
Međutim, nedavni rad čiji je koautor Majkl Luis, vodeći kustos izložbe “Bajeske tapiserije” u Britanskom muzeju, donosi nove dokaze u prilog pretpostavci da bi Elfgiva mogla biti Ema Normanska, upoređujući njen prikaz na tapiseriji sa mogućim predstavama Eme u iluminiranim rukopisima iz Кenterberija.
Ema se takođe najbolje uklapa u verovatnu temu razgovora Harolda i Vilijama koji prethode njenom prikazu na tapiseriji – pitanje engleskog nasledstva. Ne samo što je Vilijam svoje pravo na engleski presto opravdavao srodstvom sa Emom, već je ona bila umešana i u seksualni skandal sa biskupom Vinčestera. Taj skandal su pristalice kralja Edvarda koristile da potisnu Emine političke ambicije; Ema je dva puta bila engleska kraljica i želela je da ima uticaj na upravljanje Engleskom.
“Bajeska tapiserija” zaista prikazuje Halejevu kometu, nazvanu po engleskom astronomu, matematičaru i fizičaru Edmondu Haleju, koji je navodno prvi uočio njenu pravilnu periodičnost. Кometa se na tapiseriji pojavljuje ubrzo nakon što je Harold u januaru 1066. postao kralj, a tvorci tapiserije povezali su je sa njegovom propašću: kada Haroldu stigne vest o zvezdi, ispod nje se pojavljuje sablasna flota – predznak predstojećih invazija.
U stvarnosti, međutim, kometa je viđena tek krajem aprila 1066, nekoliko meseci nakon što je Harold postao kralj, a rani engleski izvori, poput “Anglosaksonske hronike”, ne povezuju je sa normanskom invazijom. Zanimljivo je, međutim, da monah po imenu Vilijam, koji je pisao u Malmsberiju u prvoj polovini XII veka – više od 500 godina pre Haleja – ne samo što povezuje kometu sa invazijom već navodi da je ista kometa bila viđena još 989, kada je takođe predstavljala predznak nesreće. Posmatrač komete iz 989. bio je ostareli monah po imenu Etelmer (ili Elmer), koji je zanimljiv i po pokušajima da leti uz pomoć krila nalik jedrilicama. On je verovao da kometa najavljuje nesreću za Englesku.
BORDOVI TAPISERIJE nisu samo dekorativni okviri – oni takođe učestvuju u radnji i pojačavaju dramatičnost ključnih trenutaka. Njihov „komentar“ ponekad je dvosmislen, što gledaocu ostavlja mogućnost da sam donese zaključak o prikazanoj priči. U bordovima se pojavljuje čitav niz životinja: domaće, seoske i divlje životinje, egzotične životinje iz dalekih krajeva, pa čak i fantastična bića poput zmajeva i kentaura.
Među brojnim pticama u bordovima nalaze se i dva pauna iznad Vilijama i Harolda dok razgovaraju u Normandiji. Svaka ptica oponaša muškarca ispod sebe. „Vilijamov“ paun, crno-žut kao i njegova odeća, mirno sedi sa sklopljenim krilima dok Vilijam ispod njega sedi na prestolu. „Haroldov“ paun, takođe usklađen sa bojama njegove odeće, širi rep i ponavlja uznemirene pokrete Harolda.
Ovo ogledanje skreće pažnju na razgovor dvojice muškaraca i nagoveštava da je on imao posledice. Ne zna se o čemu su razgovarali, ali je verovatno da je Harold objašnjavao da je u Normandiji kako bi oslobodio svoje rođake. Druga mogućnost jeste da je potvrđivao Vilijamovo pravo na engleski presto, koje mu je ranije navodno obećao kralj Edvard – obećanje koje će Harold prekršiti i tako pokrenuti normansku invaziju.
Bordovi na druge načine nagoveštavaju normansku invaziju. Pojava Halejeve komete u gornjem bordu posle Haroldovog krunisanja često se tumači kao predznak njegove propasti. U donjem bordu pridružuje joj se flota praznih brodova, neposredno ispod Harolda dok mu saopštavaju vest o zvezdi. Brodovi su izvezeni samo konturama, zbog čega deluju sablasno i prozirno. Možda su to jednostavno brodovi koje je Harold rasporedio radi odbrane Engleske. Ali da li su oni ipak sablasna najava stvarne normanske flote koja će uskoro napasti Englesku? Ili su prozor u Haroldovu svest, u kojoj on, suočen sa kometom i prekršenom zakletvom datom Vilijamu, zamišlja osvetu koja mu se približava?
Ponekad glavna priča prelazi u bordove. Građevine se povremeno probijaju u gornji bord – poput kraljevske palate kralja Edvarda, Vestminsterske opatije i samog grada Bajea. To bi jednostavno moglo da označava da su u pitanju velike i značajne građevine. Ali možda se time sugeriše i da se u njima u tim trenucima dešavaju veliki i važni događaji.
Na drugim mestima u vezu, sama radnja osvaja bordove i stvara snažne panorame. Vilijamova invaziona flota zauzima gornji bord, sugerišući da je bila toliko velika da je ispunjavala čitav horizont. Tokom bitke kod Hejstingsa, donji bord preplavljen je mrtvim, ranjenim i raskomadanim vojnicima čija tela ostaju da budu opljačkana na mestu pogibije. Utisak je da su, poput građevina, i ovi događaji bili toliko veliki da ih centralni friz nije mogao obuhvatiti.
“Bajeska tapiserija” je oštećena na kraju i gotovo je sigurno nedovršena. Ne zna se šta je, ako je išta, nedostajalo na njenom kraju. Ipak, neki naučnici smatraju da bi se tapiserija završavala vezenom predstavom Vilijamovog krunisanja u Vestminsterskoj opatiji, koje je održano na Božić 1066. godine.