Vojislav Koštunica je vodio dve vlade, a njegov DSS je imao manje poslanika od SRS. U sazivu od 2004. do 2007. godine SRS je parlamentu imao 82 poslanika, dok je bilo 53 Koštuničinih. U narednom jednogodišnjem mandatu radikali su zauzeli 81 stolicu, a DSS 50, pišu Večernje novosti.
Na izborima 2008. ubedljivu pobedu, sa 102 poslanika, odnela je koalicija „Za evropsku Srbiju“.
Demokrate koje su predvodile ovu liste osvojile su 63 poslanička mesta, a njihov lider Boris Tadić „postavio“ je Mirka Cvetkovića za premijera.
Opet je SRS bio jači u Skupštini sa 77 poslanika. Nakon poslednje izborne trke, poslaničke klupe preplavili su naprednjaci, a predsednika vlade dobili su socijalisti, čiji je klub bio treći po snazi.
Profesor Vladimir Goati komentariše za Novosti da je dobro kada premijer dođe iz najjače stranke u parlamentu.
“Tada može da govori punim glasom i ima široku podršku u vladi iza sebe. I faktički i formalno, moć je u rukama jednog čoveka. On preuzima odgovornost bilo za dobre, bilo za loše poteze. Inače, u Evropi retko gde premijer dolazi iz partije koja nije većinska u parlamentu”.
Programski direktor CeSID Đorđe Vuković, kaže, za Novosti, da premijer iz najjače stranke donosi stabilnost na političkoj sceni, ali nije neuobičajeno da drugi ili treći delegiraju predsednika vlade.
Vuković kao najpošteniji primer izbora navodi Veliku Britaniju gde se od početka izbora biračima otkrivaju i imena kandidata za predsednika vlade.