Na koliko glasova može da računa Boris Tadić?

Tadić je prošle sedmice napustio DS gde je bio na funkciji počasnog predsednika a u nedelju je obelodanio da će izaći na parlamentarne izbore 16. marta i to pre svega sa ljudima iz DS koji su prethodnih osam godina podržavali njegovu politiku i “građanima koji su za tu politiku glasali”.

Još nije poznato ko će se pridružiti Tadićevom bloku, pa je zato po mišljenju analitičara nezahvalno procenjivati na koliko glasova bi bivši lider demokrata mogao da računa. Ipak, oni veruju da je teško da bi Tadić u sadašnjim okolnostima mogao da pređe cenzus.

Politički analitičar Vladimir Goati očekuje da će Tadiću njegova popularnost pomoći da uzme nekoliko procenta glasova biračkog tela DS.

“Ipak, lično mislim da to neće biti dovoljno da bi nova organizacija preskočila census od pet odsto, ali će u svakom slučaju smanjiti podršku DS za neka tri ili četiri procenta. To je moja odokativna procena i ne može biti sasvim sigurna”, rekao je Goati u izjavi za Novi magazin.

On dodaje da bi Tadić, da bi prešao census, trebalo da dobije podršku između 180.000 i 200.000 birača, što je teško.

“Mislim da on to neće uspeti, ali će uspeti da otkine jedan deo birača DS”, kazao je Goati.

Po njegovim rečima, sama DS je pre izlaska Tadića i drugih funkcionera iz stranke mogla da računa na oko 15 odsto glasova. Mnogo toga se, kako kaže, promenilo naglim izlaskom Tadića, koji je verovatno bio “nezadovoljan tretmanom u toj stranci, misleći da je funkcija počasnog predsednika previše malo za ono što je on za stranku učinio”.

Dva scenarija za DS i Tadića

Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Đorđe Vuković takođe smatra da je još rano za prognoze, ali da bi se moglo reći da se Tadić nalazi između dva scenarija.

“Po jednom scenariju, koji je loš i za njega i za DS, on može da potraži postojeće biračko telo pre svega u onima koji trenutno u istraživanjima kažu da će glasati za DS. Taj loš scenario bi glasio da Tadić može od DS da otkine jedan deo birača, a onda bi moglo da se desi da ni jedni ni drugi ne uđu u parlament”, objašnjava Vuković za Novi magazin.

Drugi scenario je, kako tvrdi, najoptimističkiji i po njemu DS ne bi izgubio značajan broj birača zbog Tadićevog odlaska.

“Naprotiv. Desilo bi se da im još jedan deo birača priđe. Onda bi i Tadić sa svojom koalicijom koju bi napravio uspeo da motiviše jedan deo birača i da se kao finalni skor desi da i jedni i drugi imaju dvocifren broj osvojenih glasova a samim tim i da imaju relevantan broj poslanika u parlamentu”, kazao je Vuković.

On je rekao da u tom slučaju niko ne bi ugrozio dominantnu poziciju naprednjaka, ali da bi se onda postavilo pitanje ko će u koaliciju sa naprednjacima.

“Dogodiće se da oni neće sami moći da vrše vlast. Ako ništa drugo, u takvim okolnostima bi se rodila jača opozicija”, rekao je Vuković i dodao da niko unapred ne može znati koji će se od ta dva scenarija realizovati.

Sam Tadić se nije izjašnjavao na koliko glasova bi mogao da računa. Ipak, rekao je da bi uspehom na izborima smatrao sve iznad 10 odsto glasova.

Nikolić: U prednosti Tadić, Pešić: Dobro da je otišao

Analitičar Milan Nikolić i socioliškinja Vesna Pešić slažu se u oceni da je Demokratska stranka podelom značajno oslabljena, ali ne procenju jednako ko je u prednosti – DS sa Draganom Ðilasom na čelu ili koalicija okupljena oko nekadašnjeg predsednika stranke Borisa Tadića.

Prema rečima Milana Nikolića DS je drastično oslabljena odlaskom Tadića. 

“Na izborima će postići daleko manji postotak nego što je to bilo prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja, pre odlaska Tadića. Tada je njihova podrška bila oko 13 odsto, a sada će se bukvalno boriti da pređu cenzus”, smatra Nikolić.

On je dodao da demokrate nemaju mnogo mogućnosti uoči predstojećih izbora i da je jedan od načina da opstanu na političkoj sceni neka vrsta kompromisa sa Tadićem.

“Nemaju širok manevarski prostor, kao što ima Tadić, koji sada može da bira politički koncept i ljude. Mogli bi da idu u kompromis sa Tadićem, ali onda treba da preduzmu ozbiljne korake što bi sigurno Dragana Ðilasa koštalo pozicije”, rekao je Nikolić.

S druge strane, kako je ukazao, Tadić bi mogao, ukoliko ima vremena, da oko sebe okupi “ozbiljniju” predizbornu koaliciju, ali i da dramatično promeni izborne teme “da ne budu one uobičajene demokratske, političke floskule”.

“Teme poput Kosova, evrointegracija, borbe protiv kriminala i korupcije, sve je to preuzeo SNS, zato sada moraju da stave veći akcenat na ekonomiju i socijalnu situaciju. Moraju da ojačaju socijaldemokratske elemente, jer u protivnom neće biti primetni u ponudi drugih stranaka. Ako bi išli tim putem mogli bi da pređu cenzus, možda i da stignu do deset odsto”, smatra Nikolić.

Sociološkinja Vesna Pešić prednost ipak vidi u opciji koja je ostala uz Dragana Ðilasa, jer, kako kaže, Demokratska stranka se oslobodila svih onih koji su krivi što je izgubila izbore 2012. 

“Smatram da to može generalno da se shvati kao slabljenje DS-a, ali to pripisujem onima koji pred izbore nisu mogli da sačekaju ni šest meseci da prođu izbori, nego su udarili svom silom na sopstvenu stranku, zarad druge, protivničke stranke. Mislim da nema veće sramote od toga. Svi oni zbog kojih su ljudi govorili da su žuti lopovi, prešli su kod Borisa Tadića i oslobodli su DS od tog društva”, smatra Pešić.