Kulturna društva su društva pojedinaca, društva ličnosti koje su ta društva i podigla na visok nivo. Mi nikada nismo živeli u takvom društvu. Zbog toga je naše društvo na niskom stepenu kulture. Tada se događa da masa odlučuje o najdelikatnijim segmentima života. Masa ne razume i ne prihvata razlike, ona se ne bavi finesama, ona ne razlikuje nijanse. Za nju je svet ili crn ili beo, ili veliki ili mali, ili dobar ili loš. One ne znaju za izbor kao šansu – one trpe.
Psihologiju gomile ne karakterišu prelazi, prožimanja i ukrštanja. Gomile idu kao magarac u maglu. Krleža je rekao da u gomili smrdi, ali je toplo. To je odraz sebičnosti, potuljenosti i dvoličnosti. Na nju ne možeš da se osloniš – nikada ne znaš kada će te izneveriti, prodati i izdati.
U ovakvim okolnostima u Srbiji kultura nema nikakvog uticaja, niti za nju vlast haje. Ovde je kultura stvar niskih strasti, loša vest.
Šta očekujem posle 16. marta, tog datuma opsene i laži? Kao i do sada – ništa. Ministar kulture koji je pokušao da uvede neki red – više nije ministar. Komisije Ministarstva kulture koje su takođe pokušale da sa malo novca uvedu nekakav red – biće smenjene. Nada koja se ukazala i ovoga puta će biti privid i obmana. Oni koji će uskoro zasesti biće takođe deo mase. Biće kompaktna celina, dovoljna samoj sebi, prezasićen rastvor. Ono što je dovoljno samom sebi neupotrebljivo je, isprazno, sumorno, dosadno i zaglupljujuće: bez ideja, bez strasti, nešto što se ne zna šta je, a okreće se oko svoje ose, bez svrhe, bez cilja, bez bilo kakve funkcije i smisla.
Šta bi trebalo učiniti? Više ništa. Najbolje je biti neka vrsta odmetnika. Povući se u svoju samoću i u toj gorčini priznati da je ovaj i ovakav svet izmišljen za našu kaznu.
(Autor je pisac i urednik časopisa i izdavačke kuće Gradac u Čačku)