Bogosavljević nekoliko dana uoči izbora u intervjuu Novom magazinu govori o pobednicima, izlaznosti i rejtingu stranaka.
*Može li se na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrditi izlaznost i na koji će način uticati na ishod izbora?
Na osnovu istraživanja trenutna izlaznost je oko 3,5 miliona građana – što je u odnosu na 6,7 miliona upisanih oko 52 odsto. Verujem da će još malo rasti, ali da neće dostići 3,9 miliona koliko je bilo 2012, već se pre može očekivati 3,7 miliona, odnosno 55 odsto.
*Ne samo predizborna, istraživanja javnog mnjenja pokazuju nadmoć – koalicije oko SNS. Da li je trend nastavljen i gde je plafon?
SNS je siguran pobednik… To prema anketama misli i više od 80 odsto građana, dok ostali ne vide nekog drugog, nego odgovaraju sa “ne znam”. Teško je zamisliti scenario u kojem SNS nema dovoljno i da samostalno formira većinu u parlamentu, budući da u anketama kod nas imaju između 44 i 48 odsto. Uz trend rasta, ali ne verujem da ima prostora za značajniji rast od par procenata, mada do pre izvesnog vremena i ovo što imaju delovalo je nemoguće.
Uz njih je samo još koalicija oko SPS potpuno da kažem bezbedna sa više od 12, a manje od 16 odsto, tako da je 14 procenata prilično verovatan rezultat za njih. Prema svemu sudeći cenzus prelaze i DSS, DS, NDS i LDP – ali sve četiri liste imaju probleme. Čini se da se DS stabilizovao, na niskom nivou i da ima dosta lojalne birače, ali da je u apsolutnim brojkama daleko ispod onoga što je imao do pre par meseci, da ne poredimo sa 2012. DSS i NDS su nešto ispred, ali kubure sa motivacijom svojih birača, posebno NDS, tako da lako mogu da budu veoma blizu sa DS, a i da završe ispod šest odsto. Konačno u ovoj grupi je i LDP uglavnom oko cenzusa.
Ukoliko ne bude iznenađenja sa izlaznošću, verujem da će svih šest, a najmanje pet od tih lista preći cenzus. Velika izlaznost, iznad 3,8 miliona birača, može da ih ugrozi, pa da se iznad cenzusa nađu samo četiri liste. Naravno, uz sigurne SVM i SDA koji imaju prirodni prag od 0,4 odsto da uđu u parlament.
Sa donje strane cenzusa sa dobrim trendom su URS i Dveri – mala izlaznost ih može približiti parlamentu, iako to sada ne izgleda tako. Ostali su daleko od cenzusa, ali u zbiru uzimaju dosta procenta, tako da će omogućiti SNS natpolovični broj poslanika čak i ako ne osvoje očekivane procente glasova
*Da li se mišljenje građana Beograda razlikuje od onih u Srbiji i u kojoj meri? Da li je moguće iznenađenje tipa da vlast ne bude izvesna?
Beograd se razlikovao i ranije, a sada deluje da će još više. SNS će imati najviše, svakako, ali verovatno bitno manje nego za parlament, dok će DS imati dosta više. Ostale liste, osim SPS – koja ima sada inerciju, ne deluju po brojevima da će imati ozbiljnije uspehe, osim možda LDP, ali zahvaljujući nižim rejtinzima SNS, moguće da će svi “veliki” ući u Skupštinu grada
*Ovo je najkraća kampanja za parlamentarne izbore u novijoj srpskoj istoriji. Šta je karakteriše, da li joj sleduje epitet prljave kao 2012. i zašto?
Tačno, ne samo da je zvanično dato samo 45 dana, nego su aktivnosti stranaka i pojava reklamnih poruka koncentrisali u tri nedelje. Kada se gleda samo zvanični deo kampanja – veće stranke nastupaju sa mnogo više fer-pleja nego 2012. To je posebno izraženo u reklamnim porukama – 2012. smo prvi put imali stranački potpisane negativne spotove i reklame. Sada se tu i tamo u spotovima pominju druge stranke i lideri, na primer u nekim spotovima LDP-a.
S druge strane, već u izjavama lidera stranaka pominju se konkurenti i to ne uvek u najboljem svetlu. Tu prednjače male stranke, ali su relativno česte optužbe i na relacijama najvećih stranaka. Konačno – u medijima se pojavljuju i oštre osude i jake optužbe koje se vezuju za stranačke lidere i koje, iako kreiraju važan deo predizborne atmosfere, u formalnom smislu nisu deo kampanje
*Da li biste se kladili na sastav u parlamentima Srbije i šta vas sputava da budete sigurni u ishod?
Nikada se ne kladim, pa ne bih ni ovom prilikom, ali ako bude mala izlaznost u koju za sada verujem – mislim da će se u parlamentu naći pored sigurnih SNS i SPS i DS, NDS, DSS i LDP, ili bar tri od poslednje četiri liste, a da će Dveri i URS biti uspešniji od ostalih kandidata za parlament, ali da neće preći cenzus.
Kako sve liste imaju veliki broj koalicionih partnera – verovatno je da ćemo opet imati zakonodavnu vlast sastavljenu od mnoštva stranaka, ali sam uveren da će u vladi biti jasno ko je stožer, odnosno kome će ići čestitke za uspehe i krivica za neuspehe vlade.
*Hoće li SNS sam sa svojom listom praviti vlast?
Verujem da će SNS biti u stanju da sam pravi vlast, ali ne verujem da će to uraditi. Rekao bih da će SNS svakako u Vladu pozvati neke manjinske stranke.
Često se pominje dvotrećinska većina kao motiv da se kreira šira koalicija, što meni lično ne deluje ubedljivo – ali nije nemoguće da se, u zavisnosti od izbornih rezultata, ponudi učešće u Vladi još nekim strankama – što zbog toga da se zadovolje neki međunarodni interesi, što zbog toga što i sve stranke zajedno teško mogu da prikupe dovoljno kvalitetne kandidate za vodeće funkcije u zemlji.