Da li ćete iskoristiti pravo glasa na predstojećim izborima?
„Verovatno ću izaći, ali ne znam da li ću za nekog glasati“, kaže Vesna Pešić.
Beli listić?
Da.
Pratite li izbornu kampanju?
Koliko stignem.
Kako vam izgleda?
Komično. Ili vam se povraća, ili vam se smeje, takvo je osećanje kad to gledate.
Deo javnosti vam je zamerio što niste vratili poslanički mandat kada ste se razišli sa LDP-om posle neslaganja s liderom stranke.
A zašto, jel’ ja ne postojim, jel’ Čeda meni poklonio nešto? Pa nije, zašto bih vratila mandat? To je namerno urađeno da bi izgledalo da je on mene izmislio i da ja nisam zaradila svoj mandat. Ne! Pogotovo što su u to vreme, pod pritiskom EU i Venecijanske komisije, najveća kritika izbornog sistema bile blanko ostavke. Dakle, ako je pitanje da li sam mogla da vratim mandat – mogla sam, ali što bih? Ne smatram da mi je bilo šta bilo poklonjeno, posebno zato što sam ponosna na svoj rad u Skupštini.
Pod kojim biste se uslovima ponovo aktivirali?
Pa, vidite da sam angažovana, došla sam kod vas. Ja sam celog života bila i partijski i nepartijski angažovana, učestvujem u javnom životu. Neću više biti u partiji, ali to ne znači da ću staviti katanac na usta.
Šta su glavne zamerke prvo LDP-u, a onda i stožeru vlasti DS-u?
Ne bih detaljisala. Mogu da kažem da su sve stranke postale iste zato što su pripadnice iste klase, iste klike, imaju isti interes: šta će da govore potpuno je svejedno, njima je samo važno da ostanu deo upravljačke klase. Hoće da zadrže privilegije, nekažnjivost, da ni za šta ne odgovaraju, da mogu da se bogate i mislim da je stožer toga DS i zato treba da izgubi izbore.
Da li vam je posle razlaza sa LDP-om žao što se Građanski savez utopio u tu stranku?
Uvek mi je žao Građanskog saveza, to je bila odlična stranka. Današnje stranke su neke kasarne, vojne organizacije. Ne postoje stranke kakve su onda bile – da se preglasa predsednik, da postoji politički život, da se vode rasprave o glavnim pitanjima, da ti neko da izveštaj o radu između dva glavna odbora… To više ne postoji.
Pišete knjigu o postoktobarskoj Srbiji. Kako će se zvati?
Divlje društvo.
Da li je koalicija DS sa SPS-om prekretnica koja nas vodi do tog divljeg društva?
Ne bih rekla. Mi stalno zaboravljamo brže nego što bi trebalo. Boris Tadić je došao na vlast 2004, a tu je koaliciju napravio četiri godine posle. Sve vreme je bio najbliži saradnik sa Koštunicom. I sama imam taj psihološki problem, mnoge nazive vezujem za neko drugo vreme, a sve se strašno izmenilo. Da li bismo Demokratsku stranku mogli da tumačimo Koštunicom ili Dačićem? Ili Palmom, ili PUPS-om, ili Ljajićem? Ne znam.
Pre 5. oktobra govorilo se da je Srbija pretpolitičko društvo. Kakvo je društvo danas?
Ima u tome nečega, mi smo hipnotisani nacionalnom ideologijom koja je pretpolitička i ne govori nikad o ljudima, već o teritorijama. To je opsesija, neka vrsta bolesti, taj pritisak da se stalno održava nekakva ideja državotvornosti, da se priča o teritorijama, o veličini države. Imate onoga Palmu koji je ogradio svoju Jagodinu, on je tu feudalac. Ideja teritorije je taj predmoderni način – postoje teritorije koje treba ujediniti, a narod, demos, građane, nemate. A kako ih identifikujete? Tako što će postojati jedna autoritarna vlast na celoj toj teritoriji. To je zastarela koncepcija koja onemogućava da se ovde formiraju moderne institucije.
To je politička elita, a društvo kako ocenjujete?
Društvo je strašno ruinirano, pre svega time što ljudi nemaju posla. Prošli su kroz tranziciju koja je bila ošljarska, kriminalna. Privatizacija je srušila čitave delove Srbije. Bilo je dosta procesa koji su desetkovali društvo, nestali su čitavi izvori života, delovi Srbije su kao spaljena zemlja.
Zašto su intelektualci zakazali, ako se slažete s tim?
Pa i ne slažem se više s tim. Intelektualci su više bili nosioci određenih promena za vreme socijalizma. I u Rusiji ste imali Saharova… U sistemu u kome živimo ne znam kako bi intelektualci mogli da budu angažovani. A i ne znam više koji su to intelektualci, ne mogu da ih identifikujem.
Da li vam je žao što niste nastavili profesorsku karijeru, što ste ušli u politiku?
Bila sam politički aktivna i početkom osamdesetih, 1982. sam bila u zatvoru. Prestala sam da budem profesor zato što je Viša škola za socijalne radnike zatvorena i prešla sam u čuveni Institut za filofoziju i društvenu teoriju, gde smo se našli svi disidenti onog vremena, i Mićun, Nebojša Popov, Đinđić. Koštunica…