Posle ukidanja monarhije, do 1990. godine postojalo je predsedništvo, a institucija predsednika uvedena je novim Ustavom Srbije iz septembra 1990. godine
Na prvim izborima u decembru 1990. godine u prvom krugu pobedio je Slobodan Milošević sa 3.285.799 glasova (65,34 odsto), ispred kandidata SPO Vuka Draškovića sa 824.674 glasa (16,4 odsto) i Ivana Đurića (kandidata UJDI-ja i Saveza reformskih snaga) koji je dobio 277.398 glasova. Sulejman Ugljanin tada je imao 109.456, Vojislav Šešelj 96.277. Na izborima su ukupno bila 32 kandidata, među njima i legendarni Nikola Šećeroski.
U decembru 1992. godine održani su prevremeni izbori, i nanjima je ponovo pobedio Milošević u prvom krugu sa 2.515.047 glasova (53,24 odsto). Kandidat opozicije Milan Panić dobio je 1.516.693 glasa (32,11 odsto). Na tim izborima, među sedam kandidata bio je i Jezdimir Vasiljević, poznatiji kao gazda Jezda. Dobio je 87.847 glasova (1,86 odsto).
Slobodan Milošević je 1997. godine izabran za predsednika SRJ, stvarna moće se seli na taj nivo, a izbori za predsednika Srbije održavaju se u septembru 1997. U prvom krugu Zoran Lilić dobija oko 1,47 miliona, Vojislav Šešelj 1,12 milion, a Vuk Drašković 850 hiljada glasova.
Na tim izborima učestvovali su i Mile Isakov, Vuk Obradović, Nebojša Čović, Sulejman Ugljanin i svi su dobili između 70.000 i 110.000 glasova
U drugom krugu Šešelj je pobedio sa 1.733.859 (49,1 odsto) glasova naspram 1.691.354 (47,9 odsto) glasa za Lilića, ali nijedan kandidat, zbog nevažećih listića nije osvojio više od 50 odsto glasova, pa su izbori proglašeni neuspešnim.
U decembru 1997. godine kandidat SPS-a, JUL-a i Nove demokratije bio je Milan Milutinović. U prvom krugu dobio je 1,6 miliona, a Šešelj 1,2 miliona glasova. Vuk Drašković dobio je 587.000, Vuk Obradović 115.000, a kandidat Demokratskgo centra Dragoljub Mićunović 86.000 glasova.
U drugom krugu Milutinović je pobedio sa 2.181.000 glasova, naspram Šešeljevih 1.383.000. Radikali su tvrdili da je Milutinović dobio ogroman broj glasova u sredinama na Kosovu naseljenim Albancima, koji su bojkotovali izbore.
Milutinović je mandat istekao decembra 2002 i Srbija je naredne dve i po godine imala v.d. predsednika. Nataša Mićić postala je, kao predsednica parlamenta, vršilac dužnosti predsednika, i iako je trebalo da raspiše izbore u roku od 60 dana, ona je u tom roku samo saopštila da će izbore raspisati u drugoj polovini godine.
Peti predsednički izbori održani su 29. septembra 2002. godine.
U prvom krugu odziv je bio 55,5 odsto, kandidat DSS-a Vojislav Koštunica dobio je 1.123.420 glasova (30,89 odsto) i ušao je u drugi krug sa Miroljubom Labusom, kandidatom grupe građana koji je dobio 995.200 glasova (27,36). Na trećem mestu ostao je Vojislav Šešelj sa 845.308 glasova, dok je Vuk Drašković imao 160.000, Borislav pelević 140.000, a Velimir Bata Živojinović oko 120.000 glasova. Na izborima su se tada pojavili i Nebojša Pavković, Branislav Ivković, Vuk Obradović. U drugom krugu Koštunica je osvojio gotovo dva miliona glasova, Labus 920.000, ali je odziv bio ispod 50 odsto.
Novi izbori održani su u decembru 2002. godine i učestvovala su samo tri kandidata. Koštunica je dobio 1,7 miliona, Šešelj milion, a Pelević 100.000 glasova, ali je odziv ponovo bio ispod 50 odsto.
Do narednih izbora čekalo se gotovo godinu dana, ali ni oni nisu uspeli i Srbija je ostala u v.d. stanju. U prvom krugu izbora novembra 2003. godine odziv je bio samo 38 odsto, a najviše glasova dobio je Tomislav Nikolić, tada kandidat radikala – 1.166.896. Drugi je bio Dragoljub Mićunović, kandidat DOS-a, sa 893.906 glasova. Među kandidatima su bili i Velimir Ilić (230.000) i Dragan Tomić iz SPS-a (54.000).
Prema Zakonu o izboru predsednika Republike donetom 25. februara 2004. godine, ukinut je cenzus od 50 odsto u prvom izbornom krugu.
Izbori su održani 13. juna 2004. godine i na njima je prvi put izabran Boris Tadić.
U prvom krugu bilo je 15 kandidata. Najviše glasova dobio je Nikolić (950.000), Tadić je dobio 850.000, dok je treći bio Bogoljub Karić sa gotovo 570.000. Kandidat DSS-a, G17, SPO i NS Dragan Maršićanin dobio je oko 415.000 glasova. Među kandidatima bio je i Ivica Dačić koji je dobio 125.000 glasova.
Karić, čija je partija sada u koaliciji sa Nikolićevim naprednjacima, u drugom krugu je podržao Tadića, koji je 27. juna 2004. osvojio 1.681.528, odnosno 53,24 odsto glasova birača. Njegov protivkandidat Tomislav Nikolić iz SRS osvojio je 1.434.068, odnosno 45,40 odsto glasova birača.
Sledeći, deveti izbori, održani su 20. januara 2008. godine. U prvom krugu najviše glasova ponovo je imao Tomislav Nikolić – 1.646.172 (39,99) odsto, dok je Boris Tadić dobio 1.457.030 (35,39). Među kandidatima su bili i Velimir Ilić (300.000), Milutin Mrkonjić (245.000), Čedomir Jovanović (220.000), Ištvan Pastor (93.000) i Milanka Karić (40.000). U drugom krugu Tadić je izabran na drugi mandat sa 2.304.467, odnosno 50,31 odsto glasova birača. Kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić osvojio je 2.197.155, odnosno 47,97 odsto glasova birača.
Odgovor: Treci mandat trecem predsedniku!! Logicno.