“Nema bezbolnog iskustva u Evropi po tom pitanju, jedino je pitanje da li će malo ili puno da boli, a ja sam za to da boli jako, ali kratko, nego dugo, a pomalo”, rekao je Crnobrnja Tanjugu.
On se u prilog svom pristupu poziva na vic, koji kaže kako je Mujo hteo psu da skrati rep i umesto da ga je odsekao odjednom on ga je skraćivao po centimetar da bi psa manje bolelo.
Kako kaže, od evropskih zemalja najbolnije su prošli Grci u prethodnih nekoliko godina i sada se “muče i vrlo je bolno, ali to je neophodno”.
“Takođe, imate zemlje koje su pobegle iz socijalizma u kapitalizam, kao tri baltičke zemlje, Estonija, Letonija i Litvanija, koje su smanjile ogromne administracije nasleđene od S S SR-a na skoro bezbolan način, sa vrlo malo otpora”, istakao je Crnobrnja, inače i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
On smatra da se kod nas kasni sa racionalizacijom javnog sektora pre svega zato što je to ogroman sektor i poduhvat, ali i što u javnom sektoru ima i ljudi koji su zapošljavani više po političkoj osnovi, nego profesionalno, pa to pitanje zadire i u političke, a ne samo ekonomske interese.
I dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da bi taj proces trebalo da se ubrza da bi se u jednom srednjeročnom periodu ostvario plan konsolidacije javnih finansija.
Hanić ocenjuje smatra da je “zadat plan koji nije proučen dovoljno sa stanovišta mogućnosti njegove realizacije u realnom vremenu”.
“To je osetljivo pitanje i javljaju se brojne administrativne prepreke i s obzirom na druge okolnosti, potrebno je naći i rešenja za viškove kojih se treba osloboditi, pod uslovom da to nisu oni viškovi koji proizilaze iz prirodnog odliva odlaska u penziju ili na drugi način”, rekao je Hanić.
On je, međutim, ukazao i da nije lako u kratkom roku ostvariti planirano smanjivanje broja zaposlenih.
“Da je broj zaposlenih u privatnom sektoru veći, onda ne bi izgledalo tako drastično da gotovo imamo jednog zaposlenog u privatnom i jednog u državnom sektoru, što je neodrživo imajući u vidu da se približno izjednačio broj zaposlenih i penzionera”, rekao je on.
Savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija pak ističe da racionalizacija javnog sektora ne mora da podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih.
“Za ekonomiju je važno da izbalansirate troškove i prihode u državi, a naš javni sektor je ustrojen da donosi samo troškove. Preduzeća u javnom sektoru moraju da posluju po tržišnim principima bez obzira da li su državna ili u privatnoj svojini. Na Zapadu nije ništa neobično da privatne firme pružaju javne usluge”, rekao je Bušatlija Tanjugu.
On kaže da je za racionalizaciju javnog sektora najvažnije dugoročno planiranje i da je sada to teško sprovesti odjednom.
“Osetljivo je pitanje da li mi uopšte imamo višak ljudi u javnom sektoru. Ako to merite prema realnom sektoru – imamo. Ali, ako upoređujemo sa potrebama zadovoljavanja kriterijuma Evrope i daljeg pregovaranja onda nemamo dovoljno zaposlenih u javnom sektoru pošto će svako novo poglavlje zahtevati zapošljavanje ljudi”, naveo je Bušatlija.
Bušatlija ističe da je veoma važno da u javnom sektoru nema političkog zapošljavanje i da je veliko pitanje koje ljude treba otpustiti i da li su to oni koji primaju platu veću od 150.000 mesečno ili oni čija su mesečna primanja oko republičkog proseka.
Prema njegovim rečima, optimizacija javnih preduzeća podrazumeva njihovo ozbiljno restrukturiranje, ali to se ne može uraditi preko noći.
“… ali se, kako ukazuje direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu na FEFA Mihailo Crnobrnja mora sprovesti ma koliko ‘bolelo’…”
… – … Naravno – boleće OBIČNE GRAĐANE, neće boleti TEBE I ONE KOJI SU SE POPELI NA VLAST od 1987.pa naovamo: svi ste se vi OBEZBEDILI, a obezbedili ste i svoju DEČICU koju školujete na “prestižnim” školama u inostranstvu (a ne u ovim našim “prostačkim” školama)!