Posledica manjkavosti u propisima je dovela do toga da država ima monopol u zdravstvenoj zaštiti stanovništva, pacijenti nisu dovoljno informisani o svojim pravima niti im se pruža adekvatna usluga.
“Ukoliko zakon o zaštiti prava pacijenata bude impuls u obezbeđivanju njihovih prava, rado ću podržati njegovo donošenje. Međutim, prvo bi trebalo obezbediti poštovanje već usvojenih propisa”, kaže za Danas zaštitnik prava građana Saša Janković.
On dodaje da Zakon o zdravstvenoj zaštiti sadrži 10 odredbi koje se odnose na prava pacijenata, ali da se njegovo sprovođenje zasniva „maltene na principu dobrovoljnosti“.
“Država treba da donose mehanizme kako bi se poštovali već usvojeni zakoni i propisi, inspekcijski rad mora da se poboljša, a za to je potrebna „dobra volja“ nadležnih organa. Pacijenti nisu dovoljno informisani o svojim pravima. Retko ćete, na primer, čuti da je neki lekar obavestio pacijenta o alternativnom lečenju, što je jedna od odredbi postojećeg zakona”, ukazuje Janković.
Zorica Marković, predsednica Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Klub Zdravlje“, kaže da je donošenje zakona o zaštiti pacijenata neophodno, jer bi se definisala prava i obaveze pacijenata i zdravstvenih radnika, ali bi i tokovi novca u ovoj oblasti bili transparentniji.
“Tamo gde država ima monopol u zdravstvenoj zaštiti, a korupcija u ovoj oblasti cveta, potrebno je doneti zakon koji će omogućiti pacijentima i osiguranicima da vide kuda njihov novac odlazi. Osnovni paket zdravstvenih usluga u primarnoj zaštiti još nije definisan, tako da zdravstveni osiguranici i ne znaju koje usluge su im besplatno dostupne”, kaže Marković.
Ona dodaje da pored netransparentnog trošenja novca, postoji administrativni aparat u zdravstvenom sistemu, zbog čega je on neefikasan. Kada je reč o pravima pacijenata, naša sagovornica navodi da su ona ugrožena pre svega zbog dugih lista čekanja, na neke operacije se čeka i po 10 godina, ali i nedovoljna informisanost pacijenata.
“Građani mogu da se žale zaštitniku prava pacijenata u određenoj zdravstvenoj ustanovi, ali njega je na to mesto postavio direktor te ustanove, što je apsurd i predstavlja simulaciju prava. Na naše desetogodišnje insistiranje da se zakon o zaštiti pacijenata donese, nadležni organi nam uvek odgovaraju da „za tim ne postoji potreba“. Država ima monopol u zdravstvu, sama kontroliše tokove novca, te i ne čudi što je korupcija najveća baš u toj oblasti”, naglašava Marković, dodajući da u zdravstvu mora da se uspostavi državno-privatno partnerstvo.
Ona podseća da je Srbija jedina država u regionu koja nije donela zakon o zaštiti prava pacijenata, iako je potpisnica Evropske povelje o pravima pacijenata usvojene još 2002. Između ostalih, Povelja predviđa pravo na informisanost i aktivno učešće pacijenta u odlukama koje se tiču njegovog zdravlja, kao i pravo na žalbu.