Teodor fon Burg: Niko ne radi sa mladim talentima

U inostranstvu su mislili da iza mene stoji državna institucija a svih godina sam sa privatnim profesorima koje je pronalazila moja majka, kaže mladi matematičar za Novi magazin.

Sa zlatnom medaljom sa poslednje Matematičke olimpijade u Argentini maturant beogradske Matematičke gimnazije Teodor von Burg postao je najbolji mladi matematičar svih vremena. Do sada je na internacionalnim takmičenjima osvojio ukupno 22 medalje, ali medalja koju je sada osvojio mu najviše znači jer s njom je preuzeo rekord, navodi Teodor, uz objašnjenje da je sa završetkom gimnazije okončao i srednjoškolsku takmičarsku karijeru.

U Argentini je nastupao u šestočlanoj ekipi Matematičke gimnazije koja se sa 53. Međunarodne matematičke olimpijade, uz njegovo zlato, u Beograd vratila sa još dve dve srebrne, jednom bronzanom medaljom i dve pohvale.

Sa poslednjom zlatnom medaljom postao si, sportski rečeno, apsolutni šampion, a matematiku u Srbiji predstavio i kao takmičarsku disciplinu. Medalje su važne, ali izvesno nisu jedini cilj. Šta dalje?

Svetska matematička olimpijada, za učenike do 20 godina je najprestižnije naučno takmičenje u svetu i održava se već 53 godine, tako da nisam ja taj koji je matematiku otkrio kao takmičarsku disciplinu. Do ove godine titula „najuspešnijeg u svetu svih vremena“ jeste bio moj cilj, jer sam znao da mogu da je osvojim, a uz nju i poštovanje mojih rivala koji najbolje znaju kako se teško do nje dolazi. Sada me čekaju studije, a posle njih master, doktorske studije, specijalizacija…

Nameravaš li da ostaneš u okviru matematike kao nauke ili da teorijsko znanje primeniš u nekom praktičnom umeću?

Ranije sam bio skoro siguran da ću se baviti nečim konkretnim, ali sada više nisam. Mislim da će mi studije u velikoj meri pomoći da donesem tu najvažniju životnu odluku.

Uobičajeno je da se u Srbiji spekuliše o tome da će naši mladi talenti trajno otići u inostranstvo. Bio si česta tema takvih napisa. Kakva je za sada odluka?

Studiranje u inostranstvu, pogotovu najboljih i najuspešnijih srednjoškolaca, jeste uobičajena praksa još od vremena kada je Srbija bila kraljevina. Mislim da se problematika „odliva mozgova“ više odnosi na činjenicu da se posle školovanja ti studenti ne vraćaju. Ja ću takođe studirati u inostranstvu.

Jesu li uspesi koje si ostvario rezultirali pozivima ne samo stranih univerziteta, već možda i pojedinih kompanija?

Da, imao sam mnogo poziva, ali odlučio sam se da prihvatim punu stipendiju Univerziteta Oksford.

Matematika, izgleda, može da deluje i kao svojevrsna zabava. Šta je praktična strana bavljenja ovom naukom?

Matematiku ne zovu tek tako „kraljicom nauka“. Ona se zaista svuda primenjuje – bez nje ne bi bilo dobrih informatičara, inženjera, tehničara, robotičara… Ona je u osnovi svega.

Osim u trenutku kada osvajaš nagrade, da li se u Srbiji institucije zanimaju za poboljšanje uslova u kojima učiš?

U Srbiji ne postoji nijedna institucija koja se ozbiljno bavi pripremama talenata za naučne olimpijade, niti sam ja obavešten da se na tome radi.

U zemlji imamo još talenata u prirodnim naukama, mnogi su osvajali medalje na naučnim olimpijadama. Kakva je predstava o našim olimpijcima iz matematike, fizike ili hemije?

S obzirom na to kako u inostranstvu pripremaju svoje učenike za međunarodna takmičenja, oni misle da iza mene ili drugih uspešnih stoji neka jaka škola ili neka državna institucija. Ustvari, ja sam svih ovih godina radio sa privatnim profesorima koje je nalazila moja majka. U susretu sa predsednikom Srbije izneo sam neke nove ideje koje je on podržao, pa se nadam da ću uspeti da ih realizujem u saradnji sa Društvom matematičara Srbije.

Kako nameravaš da provedeš ostatak leta?

Moraću da polažem vožnju, odradim test iz nemačkog, posetim letnji matematički kamp u Lionu, malo se odmorim na Zlatiboru i posle toga pripremim za Oksford.