Na ova pitanja odgovara narodni poslanik i profesor Žarko Korać, u razgovoru sa Jelkom Jovanović i Nadeždom Gaće
Zbog čega se premijer Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke koja drži ubedljivu većinu u parlamentu, uopšte kandiduje za predsednika Srbije? To je dobro pitanje koje niko ne postavlja, kaže na početku razgovora za Novi magazin Žarko Korać, narodni poslanik na listi LDP i predsednik Socijaldemokratske unije.
“Rekao bih da su dva uzroka za to, prvo što ni sam Vučić ne veruje da će imati ovakvu količinu vlasti i da će njegov SNS suvereno vladati i sledećih pet godina. Predsednik se bira na pet godina i on će neuznemireno imati još pet godina vlasti, koja mu veoma prija. To radi predostrožnosti radi i misli da time osigurava poziciju koju je sam sebi dodelio, da je neka vrsta srpskog Prometeja koji Srbiju vodi u svetlu budućnost i tako govori o sebi bez ikakve kritičnosti, uz one poučne rečenice tipa ‘nije važno, platiću cenu, ako treba i glavom’”, objašnjava profesor Korać i dodaje: “Drugi razlog je malo složeniji; kao predsednik Vlade dao je mnogo obećanja o investicijama, rastu standarda, platama i jasno je da to ne može da ispuni. Zasada je ogromnom medijskom bukom i propagandom postizao da ljudi ne traže odgovore na ta pitanja, ali mislim da će polako početi da traže, a ako on nije predsednik Vlade, taj (novi) predsednik Vlade će na to odgovarati. A onda Vučić može da smenjuje predsednika Vlade, ministre. Sklanja se, kako bih rekao, na poziciju na kojoj ga ljudi neće toliko pitati zašto nama nije porastao standard. Zadržava vlast, a na neki način se sklanja od direktne odgovornosti”.
*Ne pominjete ključna opredeljenja EU – Rusija?
Vučić radi jednu stvar koja je meni neprihvatljiva i nerazumljiva, s jedne strane ide na te sastanke kao onaj kod Angele Merkel s liderima regiona, vraća se pun optimizma i sa obećanjima, a sa druge strane mediji koje najdirektnije kontroliše vode apsolutno antievropsku kampanju, kakvu čak ni Milošević nije vodio tokom rata, a u kojoj se, naravno, Rusija javlja kao pravo svetlo. Kao što je nekad Mira Marković govorila, sunce se rađa na istoku, izgleda da se sada i rodilo; prema tim medijima Rusija i Putin, pre svega, javljaju se kao model i uzor. Vučić tako detruira sopstvenu političku bazu, što je još jedan paradoks njegove politike; ne širi političku bazu i ne čudi me da pada broj ljudi koji su za evropske integracije. Nije to zbog zamora već mediji neprestano truju građane time da je EU rasulo, kako je dobro da se raspadne i da je Bregzit najbolja indikacija da neće trajati, protura se zlurad stav da će propast Evropske unije biti nešto dobro za Srbiju iako je to za ovako ekonomski i demokratski nerazvijenu zemlju propast.
*Pred nama su predsednički izbori, već izvesno vreme traje kriza izazvana navodno time što je još aktuelni predsednik Tomislav Nikolić – proruski kandidat.
Pa, mi kandidata sem Jankovića koji nije proruski praktično nemamo, samo su jedni manje, drugi više; za Ivicu Dačića i Nikolića to je nesumnjivo, ali ne bih baš rekao da je Vučić u velikoj meri antiruski čovek iako bi morali strašno da nas otrezne događaji u Crnoj Gori…
*Da li je ruski uticaj direktan ili se to radi preko tajkuna?
Rusi su u ogromnoj medijskoj ekspanziji u našoj zemlji, oni plaćaju, to je sasvim očigledno, niz glavnih urednika i medija, imate tabloid koji pet-šest meseci bukvalno svakog dana ima Putinovu sliku na naslovnoj strani, a siguran sam da ni u Rusiji nema medija u kojima je Putin svakog dana na naslovnoj strani. Rusija svakako ima ogromne interese ovde, to najbolje pokazuje Crna Gora, gde je njihova vojna obaveštajna služba pokušala da organizuje krvoproliće na dan izbora i nekim krvavim “petim oktobrom” proruska opozicija preuzme vlast.
Razgovaramo dan pošto je specijalni tužilac Crne Gore izneo nove podatke, puč je trebalo da izvedu ovdašnji dobrovoljci koji su bili u Ukrajini, koje je ta vojna služba pokupila. Pretpostavka da je reč samo o tajkunima je smešna jer je glavni organizator puča imao legalni ruski pasoš na lažno ime, a to izdaje država. Komersant je napisao da je to najveći debakl ruske obaveštajne službe na Balkanu posle 1948. Naravno da ruska država tvrdi da nije umešana i dalje će to tvrditi, ali sve ovo pokazuje da je umešana u rušenje režima koji joj ne odgovaraju.
*A u izbore? Pogledajte Bugarsku, Moldaviju, Rumuniju, svuda su izabrani proruski ljudi.
U Bugarskoj se smenjuju proruski i prozapadni kandidati, biografija i političke izjave Radeva vuku na to da je blizak Rusiji; Moldavija je specifična priča, kao i Rumunija, ali sve se razlikuje od Crne Gore, gde je organizovana nasilna smena vlasti. Otvoreno se pojavljuje argument da Crna Gora ne sme da uđe u NATO jer bi praktično celo Sredozemlje bilo u Alijansi, a Rusiji bi ostala samo ta baza u Siriji. Mene posebno brine brutalnost s kojom se sve to nastavlja, videli ste reakciju posle oduzimanja imuniteta dvojici osumnjičenih lidera opozicije.
Vučić je povodom tog puča imao dve konferencije za štampu, u prvoj je sve negirao, pa se i malo podsmevao, na drugoj je otvoreno priznao da je pogrešio. Koliko ja znam, naša služba mu je dostavila snimke u kojima je jasna aluzija i na njega kroz pitanje “koliko dajete da završimo i sa Srbijom?” Koliko je to prihvatio kao opasnost, ne znam, jer on stalno neodređeno govori o opasnostima, ali sada ima argument da jedna velika zemlja u neposrednoj blizini rovari i koristi dobrovoljce iz Srbije, koji su veliki rezervoar za takve akcije.
*Vratimo se Nikoliću, zašto bi on bio toliko proruski čovek?
On je to uvek bio i nikad nije krio, on je u staroj zgradi parlamenta rekao kako bi voleo da je Srbija ruska gubernija, što je neshvatljiva izjava. Nikolić je komotan zato što misli da ima rusku podršku, verovatno je ima, mada će Rusija, koja vodi ozbiljnu politiku, podržati svakog na vlasti ko nije protiv njenih interesa. Trenutno on prolazi kroz toplog zeca, nije da ga žalim, pošto on nije zaštitio nikoga ko je prethodnih godina prolazio kroz takvog toplog zeca, pre svega Demokratska stranka, a morao je kao predsednik države koji predstavlja sve građane. Nije se osvrnuo ni na obrušavanje na zaštitnika građana, koje je postalo brutalno u trenutku kad je vlast shvatila da bi mogao biti predsednički kandidat.
Ovo je za Nikolića bio Nemezis, grčka boginja osvete koja se ne može izbeći, dobija toplog zeca od sopstvenog čeda, on je napravio tu stranku i neka vidi šta je napravio, s kakvom lakoćom ga vređaju i gaze ljudi koji praktično svoje političke karijere njemu duguju. Ne mislim na Vučića nego na mnoge druge.
Nikolić je pet godina uživao u svojoj poziciji, putovao po svetu, delio ordenje, a nije primetio da su ga svi Vučićevi mediji rušili. Mislio je da je kao američki predsednik Ruzvelt, koji je rekao “pričaj tiho i nosi veliku batinu u ruci”, a pokazalo se da on priča glasno, ali nema batinu u smislu obezbeđivanja drugog mandata, mada je mislio da ga ruska podrška čini izglednim kandidatom. Sada strada od onoga što je sam stvorio, zaboravljajući da je Vučić već izdao jednog političkog oca Šešelja, a najkomičniji je da Vučića brani Dačić, koji je izdao ne samo Miloševića već i svojevremeno samog Vučića, kad mu je uskratio podršku za gradonačelnika.
*A Putinova rođendanska čestitka Nikoliću?
Putin igra razne igre i Rusija na različite načine šalje poruke Srbiji, tu su Karić i svi ti ljudi koji tamo rade; Rusija nikada ne ide na jednog čoveka, ona plete mrežu, hvata čitave segmente društva, ekonomske odnose, sada opet vojna saradnja, u SPC ima vrlo jak uticaj.
*Dok razgovaramo, dogovor između Vučića i Nikolića nije postignut. Šta su vaše pretpostavke?
Mogu samo dve stvari da se dese: jedna je da Nikolić podvije rep i podrži Vučića kao svog jedinog naslednika, druga, koje se Vučić plaši, jeste da Nikolić počne da formira stranku i uzme deo SNS-a. Ne može mnogo da mu oduzme, ali može da mu naškodi, bar toliko da ne pobedi u prvom krugu, što je Vučićev cilj jer iz meni nepoznatih razloga misli da je pobeda u drugom krugu poraz.
*Ima li opozicija ikakve šanse na izborima?
Sada deluje da ima jer još nije do kraja satanizovana, to će tek da krene, ali je u medijskoj blokadi; imali ste konvenciju Saše Jankovića s koje su neke televizije prenele minut, mnoge nisu ni pustile šta je čovek rekao, kako vidi funkciju predsednika. A izložio je to na primeren način, sa dostojanstvom.
Ono što mene brine jesu sledeće dve karakteristike autoritarnog društva i ličnosti. Prva je tzv. autoritarna submisija. Vučić je taj sistem submisije doveo do krajnjih granica. Nisam mogao da verujem da sem Severne Koreje postoji zemlja u kojoj svi odbori jednoglasno podrže jednog čoveka i svi članovi Glavnog odbora. Objektivno, on jeste njihov najbolji kandidat, ali da niko ne kaže bar da bi bilo dobro da ostane premijer, to je gotovo neverovatno. I Brozu, koji je imao mnogo više realne moći i vlasti i, naravno, realne istorijske zasluge, neko se suprotstavljao; ovde nije, i to je prošlo bez mnogo komentara.
Uz tu autoritarnu submisiju ide i autoritarna agresija, usmerena protiv svih koji su politički različiti od vas, što politički život u Srbiji čini nepodnošljivim.
*Vratimo se opoziciji, da li je mogla da ima jednog kandidata?
Mogla je, pod uslovom da je ovo bila šansa da sruši vlast; očigledno tako ne procenjuje, inače bi se ujedinila jer se zrelost u srpskoj opoziciji javlja samo onda kada ima šansu da pobedi, kao u slučaju DOS-a. Kad te šanse nema, nema ni ujedinjenja. Verujem da bi istraživanja pokazala koliko bi glasača opozicije moglo da “proguta” jednog kandidata, kao što su nekad “progutali” Koštunicu, čiji je DSS imao malu podršku, ali je pobedio.
Ali, nešto drugo je važno, mislim da će se posle ovih izbora promeniti politička scena, opozicija će da opstane i artikuliše svoje ideje i da se pripremi za neko buduće vreme, ne mislim za deset godina već neposredno. Posle izbora će se pojaviti nove stranke, očigledno će Vuk Jeremić da napravi stranku desnog centra, svoj DSS, ali sa manje oštrom retorikom prema EU. Saša Janković će ući u politiku, imaće stranku ili će, verujem, nešto praviti sa Demokratskom strankom i oživeti je. Ostaće pokret Dosta je bilo, kao neka vrsta G17, koji interesuje samo ekonomija. Ostaće i drugi akteri, ali ova trojica će biti novi ljudi na političkoj sceni i posle ovih izbora opozicija dobija realne šanse da Srbiji ponudi nešto drugo. Ne sada, jer su Vučić i SNS suviše jaki, opozicija nema medije na svojoj strani. Da kažem grubo, SNS joj je uzeo priču o evropskim integracijama i sada mora da ima priču koja, paradoksalno, ljude ovde manje interesuje, kao što su korupcija, zaposlenje i slične stvari. Ali ta priča će sve više da se pojavljuje i opozicija ima šansu, samo mora da se uozbilji.
Pogledajte video —>>>