“Međugodišnja inflacija u oktobru je bila 4,5 odsto i blago je veća od očekivane, pre svega zbog posledica suše na poljoprivrednu proizvodnju”, rekla je Tabaković na predstavljanju izveštaja NBS o inflaciji.
Dodala je da je nova projekcija NBS da će međugodišnja inflacija nastaviti postepeno da usporava i da će se krajem naredne godine približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Tome će, kako je istakla, najviše ce doprineti restriktivni monetarni uslovi, usidravanje inflacionih očekivenja, niža uvozna infacija i pad cena nafte na svetskom tržištu.
Po rečima guvernerke Tabaković, rast BDP-a ove godine bi bio veći od 3,8 odsto da nije bilo negativnih efekata suše na poljoprivredu i prozvodnju električne energije.
“Privreda Srbije je pokazala znatnu otpornost na nepovoljna dešavanja iz međunarodnog okruženja. O tome
svedoče dinamičan privredni rast, koji će, kumulativno posmatrano, zaključno sa ovom godinom premašiti pretpandemijski nivo za preko 18 odsto, uspostavljena opadajuća putanja inflacije i njeno očekivano kretanje u
granicama cilja u naredne dve godine, održive javne finansije i ojačana eksterna pozicija zemlje, devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou”, kazala je ona.
Podsetila je da je Srbija dobila kreditni rejting investicionog ranga od agencije Standard & Poor’s, jedne od tri najeminentnije svetske rejting agencije, kao i uspešan završetak četvrtog razmatranja aranžmana iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom i dogovaranje novog savetodavnog aranžmana koji ne podrazumeva povlačenje finansijskih sredstava.
“Srbija je prvi put u istoriji dobila investicioni rejting, a najznačajniji očekivani pozitivni efekti u tom smislu jesu povoljniji uslovi finansiranja države i privatnog sektora i dodatna prepoznatljivost Srbije na svetskoj investicionoj mapi. Time je ispunjen jedan od najvažnijih strateških ciljeva NBS i Vlade za ovu godinu”, rekla je Tabaković.
Dodala je da NBS očekuje da će realne zarade rasti u skladu s rastom produktivnosti, što treba da doprinese smanjenju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.
“U odnosu na prethodnu projekciju, veći su negativni efekti suše na ponudu i cene voća i povrća i nešto je brži rast
domaće tražnje. Međutim, prema našoj oceni, to bi trebalo da u najvećoj meri bude kompenzovano nižom svetskom cenom nafte, ukoliko se ona bude kretala u skladu s fjučersima, a delom i nižom uvoznom inflacijom u uslovima sporijeg privrednog oporavka zone evra od očekivanog”, kazala je Tabaković.
Govoreći o privrednom rastu ona je istakla da je, kao rezultat velike redovne petogodišnje revizije, rast bruto domaćeg proizvoda za 2023. godinu korigovan naviše, takođe na 3,8 odsto.
“Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, kao i ranije, očekujemo u naredne dve godine, na raspon 4–5 odsto, s centralnom vrednošću projekcije od 4,5 odsto. U odnosu na avgust, za ovu godinu neznatno je izmenjena struktura rasta u korist većeg rasta domaće tražnje. Najveći pozitivan doprinos u tekućoj i narednim godinama očekujemo od privatne potrošnje, kao rezultat rasta zaposlenosti i zarada i očuvanog potrošačkog poverenja i životnog standarda naših građana”, rekla je Tabaković.
Investicije u naredne dve godine trebalo bi, kako je navela, da prestignu nivo od 25 odsto BDP-a, a dodatnom potencijalu za investiranje doprineće i visoka profitabilnost privrede iz prethodnih godina i prilivi po osnovu stranih direktnih investicija
“Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju za devet meseci ove godine je iznosio 3,6 milijardi evra, a uključujući i preliminarne podatke za oktobar dostigao je 3,9 milijardi evra. To je doprinelo da aprecijacijski pritisci preovladaju i tokom ove godine i da NBS na deviznom tržištu u deset meseci bude neto kupac deviza u iznosu od 1,99 milijardi evra”, kazala je Tabaković.
Кao rezultat toga, kako je dodala, devizne rezerve zemlje, od 28,3 milijarde evra na kraju oktobra, znatno su iznad svih kriterijuma koji se koriste za ocenu njihove adekvatnosti i predstavljaju važa stub odbrane od eksternih rizika.
“NBS se trudi da i dodatno olakša građanima finansijski položaj u ovim turbulentnim vremenima i da ih zaštiti od eventualnih naglih poremećaja na tržištu. Upravo s tim ciljem prošle godine ograničili smo kamatnu stopu za evroindeksirane stambene kredite za kupce prvog stana, a sada su u pripremi zakonska rešenja kojima planiramo da ograničimo maksimalni nivo kamatnih stopa koje banke mogu da ponude na pojedine kategorije kredita stanovništva”, rekla je Tabaković.
Ne očekujem poskupljenja, nego sniženja neopravdano povećanih cena
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da ne očekuje veći rast cena, nego snižavanje onih koje su neopravdano povećane.
Ona je na prezentaciji Izveštaja NBS o inflaciji za novembar rekla da ne bi volela da se trgovci inate sa Vladom Srbije i isprazne rafove sa robom, a da je posao države da spreči monopol i kartelsko udruživanje.
“Nadam se da se akcija Komisije za zaštitu konkurencije u kontroli cena neće zadržati samo na cenama hrane, već da će se proširiti i na druge proizvode”, rekla je Tabaković.
Dodala je da bi trebalo ispitati i cene lekova, jer je lek koji koristi dve godine u najjeftinijoj apoteci u Novom Sadu poskupeo je 50 odsto.
Tabaković je rekla da veruje da će se i oni trgovci, koji nisu predmet ispitivanja, ponašati odgovorno i smanjiti neopravdano povećane cene, a zaradu ostvarivati na prometu, a ne na poskupljenima.
Ona je rekla da će se krajem godine u Skupštini Srbije naći predlog zakona o maksimiziranju kamata.
“Krajem ove godine ističu mere koje ograničavaju rast promenljivih kamata na stambene kredite. Nadam se da ćemo zakonom o ograničavanju maksimalnih kamatnih stopa na pet odsto nastaviti, kako je najavio predsednik države (Aleksandar Vučić) u jednom od njegovih javnih istupanja, mere koje će važiti do kraja 2025. godine”, rekla je Tabaković.
Navela je da će sve učiniti da se ta mera nastavi i naredne godine i da se banke raduju tome, a da samo žele da znaju kolike bi kamate mogle da budu kako bi mogle da planiraju poslovanje.
Tabaković je rekla i da je bankama najnerizičniji posao kreditiranje države, a da taj plasman donosi solidnu zaradu.