Nove takse zatvaraju firme

Kako pišu Večernje novosti, ima i drastičnih primera da je uplatnica „teža“ za čak 40 puta. Tako se dešava da je godišnji namet na ime korišćenja zemljišta premašio vrednost nekretnine. To je apsurd, koji će da dovede do gašenja nekih preduzeća, upozorava Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca.

“Ta naknada se ukida 1. januara 2014. godine, ali će za taj iznos biti uvećan porez na imovinu i ovo je trik lokalnih samouprava da uvećaju svoje prihode. Beograd još nije podigao cenu, čeka 1. januar. Ali, imamo primer Nove Varoši, nerazvijene opštine, koja je motelu kod Limskih elektrana obračunala taksu za korišćenje zemljišta od 2,5 miliona dinara mesečno, što je 30 miliona godišnje, a tržišna vrednost tog objekta je oko 200.000 evra. Praktično, lokalne samouprave guraju preduzeća do zatvaranja, jer to niko neće moći da plati. Kada lokalna samouprava izda to rešenje, a vlasnik ne plati, preduzeću može da bude blokiran račun. Ne postoje kriterijumi na nivou republike za određivanje tih taksi, već je prepušteno svakoj lokalnoj samoupravi da radi šta hoće”, ističe Rajić.

Među tih 70 opština koje su podigle cene najviše je nerazvijenih sa juga, kao i u istočnoj i zapadnoj Srbiji.

“Imamo i pozitivan primer, a to je Kragujevac, koji je iznos naknade podigao samo za vrednost inflacije, jer su shvatili da bi ubili privredu u gradu ako drastično podignu cenu. Nadamo se da će biti još razumnih lokalnih samouprava. Šta opštine rade, najbolje govori primer kada su za mala preduzeća ukinute firmarine, pa se onda desilo da srednjim i velikim preduzećima ova taksa poskupi. Ako neko ima više trgovinskih radnji, na primer, umesto da plaća firmarinu na firmu, morao je da izdvaja novac za svaki objekat, pa se dešavalo da umesto 150.000 namet skoči na 600.000 dinara. Privrednici bi za iznos tih taksi mogli da otvore nova radna mesta, plaćaju zarade i poreze. I onda se pitamo zašto nema posla, pa kako kada birokratija lokalnih samouprava pojede sav novac”, navodi Rajić.

U Austriji, na primer, na 950 do 1.000 građana dolazi jedan činovnik, a u Srbiji je taj odnos od četiri do sedam puta veći.