Nemačka kancelarka Angela Merkel je nedavno priznala da Nemačka ima koristi od evra koji je kao banknota ušao u opticaj 1. januara 2002. i čiju budućnost ona odlučno nastoji da očuva.
“Nemačka je, kao izvozna nacija, imala posebnu korist od evra.”, ukazala je ona u nedavnom govoru u donjem domu nemačkog parlamenta, Bundestagu.
“To je istina ne samo za velike kompanije, već i za male i srednje”, dodala je ona.
Mašinski proizvodi, hemijski, teška vozila i automobili – sve te proizvode Nemačka prodaje širom sveta uz veliku dodatu vrednost. Na glavnom tržištu – u zemljama zone evra – Nemačka zahvaljujući postojanju zajedničke valute ne mora da se osigurava od gubitaka koji bi proistekli iz fluktuacije valutnih kurseva.
“Pri postojanju jedinstvene monetarne zone, sve neizvesnosti oko kurseva iščezavaju”, ukazao je zamenik direktora Francusko-nemačkog instituta u Ludvigsburgu Henrik Utervede.
Za nemačku automobilsku industriju, koja se diči takvim imenima, kao što su Dajmler, BMW i Folksvagen, to je svakako prednost.
Nemački proizvođači automobila su od uvođenja evra štedeli između 300 i 500 miliona evra godišnje na troškovima transakcije, procenjuje analitičar nemačke banke “Mecler” Jirgen Piper.
Ferdinand Fihter, ekonomista u berlinskom ekonomskom institutu DIW, istakao je značaj evrozone kao tržišta za nemačke proizvode.
“Oko 40 odsto nemačkog izvoza odlazi u evrozonu i 20 odsto u ostatak Evropske unije”, rekao je on i dodao da su neke od članica EU koje nisu uvele evro takođe vezale svoje valute za jedinstvenu evropsku , kao što su danska kruna i letonski lat.
U samoj Nemačkoj mnogo toga se, takođe, oslanja na evro.
Gotovo tri miliona radnih mesta zavisi od izvoza u evrozonu, dok 4,4 miliona zavisi od isporuka u celu EU, navedeno je u studiji istraživačkog instituta “Prognos” koju je nedavno objavio nemački poslovni dnevnik “Handelsblat”.
Trgovinska razmena Nemačke sa sadašnjom evrozonom dobila je podsticaj od evra, rekao je konsultant u kompaniji “Mekinsi” koji dve trećine nemačkog ekonomskog rasta u poslednjih 10 godina povezuje sa uvođenjem evra.
Nemačka od jedinstvene valute ima i posrednu korist.
Južne članice zone evra, koje su tradicionalno više sklone inflaciji, uživale su povoljnije kreditne uslove zahvaljujući jedinstvenoj kamatnoj stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka , što ih ohrabruje da kupuju nemačku robu.
Dok je nemačka marka smatrana sigurnim utočištem, kao što je sada slušaj sa švajcarskim frankom, evro je manje osetljiv na jake apresijacije na valutnom tržištu.
“Kao rezultat, nemački izvozni proizvodi izvlače korist iz komparativnih prednosti”, ukazao je direktor “Mekinsi” za Nemačku Frank Matern.
Nemačka ekonomija, bez obzira na sve te pogodnosti koje joj pruža evro, za sav svoj uspeh ne duguje samo jedinstvenoj valuti, istakao je nedavno predsednik Nemačke federacije izvoznika Anton Berner.
Na pitanje da li za Nemačku postoji život i posle evra, on je spremno odgovorio: “Da, postoji”.
Nemački ekonomski institut Ifo dao je sličnu ocenu, dok je institut DIW istakao da je evro samo jedan činilac u nemačkoj uspešnoj priči.
Taj institut je ukazao na komparativne prednosti Nemačke koja nije utvrdila minimalne zarade, opredelivši se za ograničavanje velikih povećanja plata.
Radnički sindikati su godinama prihvatali samo skromno povećanje plata kako bi sačuvali radna mesta.
Reforme, koje je 2003. sprovela socijaldemokratska vlada bivšeg kancelara Gerharda Šredera kako bi suzbila nezaposlenost, pomogla je oporavku nemačke ekonomije posle dugotrajnog sumornog perioda.
Postepenim povećanjem starosne granice za odlazak u penziju i sniženjem nadoknada za nezaposlene i socijalnih davanja, Nemačka je smanjila ukupne troškove i pretekla svoje susede koji nisu progutali istu gorku pilulu, zaključili su analitičari.