On je to učinio jer je ‘ista bila izrežirana i cenzurisana od strane Libertarijanskog kluba i njihovog moderatora Mihaila Gajića, koji je tokom cele tribine odbijao da da reč predstavnicima Sloge, dok je istovremeno omogućavao već pripremljenim Libekovim istomišljenicima da uzurpiraju vreme za diskusiju’ saopštio je taj sindikat.
Taj sindikat je na svoj YouTube kanalu postavio snimak ovog incidenta.
Libek osudio incident
Libertarijanski klub Libek negirao je da je “režirao i cenzurisao” panel, kako u saopštenju za medije navode Udruženi sindikati Srbije “Sloga” i doda o da je organizator bila studentska organizacija Studenti za slobodu, regstrovana na Pravnom fakultetu.
“Jedina veza Libeka sa organizacijom skupa bio je Mihailo Gajić, šef Istraživačke jedinice Libeka, koji se odazvao pozivu Studenata za slobodu i pristao da, kao ekonomski stručnjak, moderira skup”.
“Ovaj skup je zamišljen kao panel akademskog tipa na kojem bi se polemisalo o nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Međutim, od početka skupa, predstavnici sindikata ‘Nezavisnost’ i ‘Sloga’, podržani od strane pojedinih ekstremnih levičarskih grupacija, opstruirali su akademski ambijent i uljudnu diskusiju glasnim dobacivanjem, skandiranjem i duvanjem predsednika ‘Sloge’ Željka Veselinovića, u minijaturnu kopiju južnoafričkog instrumenta vuvuzela”, stoji u saopštenju Libeka i dodaje se da su zbog takvog ponašanja sindikata, studenti su bili onemogućeni da prate i učestvuju u civilizovanoj raspravi o izmenama Zakona o radu.
“Libek oštro osuđuje ponašanje ovih sindikata, rušenje akademske atmosfere na Beogradskom univerzitetu, kao i sprečavanje otvorene rasprave o najvažnijim reformskim zakonima”.
Radulović: Socijalnu politiku da vodi država
Ministar Radulović izjavio je tokom tribine da socijalnu politiku treba da vodi država, a ne preduzeća, kojima treba omogućiti da bolje posluju izmenom nekih sadašnjih zakona, kao što je Zakon o radu i poreskim rasterećenjem.
Izmene zakona o radu pisalo je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, a Ministarstvo privrede je imalo samo određene predloge i sugestije, od kojih su neke prihvaćene, a neke ne, objasnio je Radulović na tribini Pravnog fakulteta, gde je, na ulasku u amfiteatar,dočekan zvižducima prisutnih članova sindikata i skandiranjem “zakon neće proći!”.
Radulović je ukazao na to da se Ministarstvo privrede neopravdano proziva za loša rešenja u izmenama tog zakona.
Socijalnu politiku treba da vodi država, a ne preduzeća, naglasio je Radulović i napomenuo da je deo poreske reforme bio predlog o uvođenju univerzalne socijalne zaštite, po uzoru na rešenja u Kanadi.
Na primeru Srbije to bi praktično značilo dotaciju porodicama koje nemaju prihode, a to bi u našim uslovima značilo 15.000 dinara mesečno, plus po 5.000 dinara po članu domaćinstva, što bi za tročlano domaćinstvo iznosilo 25.000 dinara za mesec dana.
Srbija godišnje na socijalni sistem troši oko 150 milijardi dinara iz budžeta (oko 1,4 milijardi evra), a taj novac bi bio dovoljan za univerzalnu socijalnu zaštitu 0,5 miliona porodica sa 1,5 milion građana i takav sistem bi bio efikasniji od sadašnjeg, jer bi novac išao tamo gde je stvarno potreban, smatra ministar.
U proteklih 10 godina Srbija je izgubila oko 300.000 radnih mesta, a jedan od glavnih krivaca, osim krize, je sadašnji Zakon o radu, kao i poreski sistem, rekao je Radulović i dodao da je usled krize veliki deo privrede pobegao u “sivu” zonu.
Sadašnja situacija u Srbiji je da kada neko pokuša da pokrene privatni biznis, na svaki način pokušava da ne zapošljava radnike na neodređeno, jer mu se to nikako ne isplati, kao i drugim preduzetnicima i zbog toga je potrebno menjati sadašnji Zakon o radu.
Izmene zakona o radu pogodovaće malim i srednjim privatnim preduzećima, a za velike sisteme sindikati će imati važnu ulogu da pregovaraju o kolektivnim ugovorima zaposlenih i da se bori za prava radnika, objasnio je ministar privrede.
Prema njegovim rečima, glavni cilj novog zakona biće veće i lakše zapošljavanje, rast proizvodnje i samim tim i porest standarda stanovnika.