Vučić je, u obraćanju posle obilaska fabrike Leoni u Nišu, rekao da, iako je februar najteži mesec, neće biti deficita.
“Nemamo nikakvih problema, a naplata ide na bolje. Raste bruto domaći PDV, što znači da je krvotok ekonomije dobar”, rekao je Vučić.
Kako je dodao, i rashodi su pod kontrolom, iako su penzije i plate u javnom sektoru povećani za 1,56 odsto.
“Sve je pod kontrolom i nema nikakvih problema”, poručio je Vučić.
On je rekao da danas mogu da se vide rezultati politike, koju je narod izabrao, politku stabilnosti, sigurnosti i odgovornosti, kojom se privlače strani investitori, ali i drži data reč.
Vučić je to rekao na postavljanju kamena temeljca za treću fabriku Leoni u Nišu, najaviši i zapošljavanje najmanje 2.200 radnika, a moguće i svih tri hiljade.
On je dodao da Leoni sa 7.500 radnika postaje najveći poslodavac u proizvodnom sektoru u Srbiji i posebno istakao da mu je veoma drago i važno što je Niš deo svega toga i što se ispunjava i ono što je nedavno obećano – da će vlada o Nišu i ovom kraju voditi brigu.
Nemačka kompanija Leoni počela je danas u Nišu izgradnju fabrike gde će proizvoditi kablove za ugradnju u automobile, a investicija je u vrednosti 22 miliona evra.
Fabrika će u prvoj fazi imati 15.000 kvadratnih metara, a po završetku ukupnih radova 25.000 i zapošljavaće 2.200 radnika.
Očekuje se da u avgustu počne proizvodnja u niškoj fabrici.
Polaganju kamen-temeljca treće fabrike Leonija u Srbiji, prisustvovali su premijer Aleksandar Vučić, direktor kompanije Leoni Srbija Klemens Saks, izvršni potpredsednik Leonija Ralf Maus, ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman i gradonačelnik Niša Darko Bulatović.
Ugovor o izgradnji fabrike potpisali su oktobra prošle godine generalni direktor komapnije Klemens Saks i ministar privrede Srbije Goran Knežević.
Leoni u Srbiji od 2009. godine proizvodi auto-kablove u Prokuplju i u Malošištu, kraj Doljevca.
Vlada Srbije je Leoniju za zapošljavanje radnika i investicije u Srbiji dala više od 31 miliona evra subvencija.
Vučić: Niška banja će biti novi dragulj Niša
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će uskoro biti rešen status Niške banje i da će ona biti “novi dragulj Niša” i privlačiti turiste.
“Verujem da ćemo to u narednom periodu rešiti. Pitanje je samo da li će se to raditi iz stečaja ili na drugi način”, rekao je Vučić u Nišu odgovarajući na pitanje kada će biti nađen investitor za Nišku banju.
Vučić je istakao da je najvažnije da Niška banja radi i dodao da može još mnogo toga da se uradi.
“Niška banja je sledeća na redu, dolazak Cumtobela i otvaranje fabrike Leoni”, rekao je Vučić.
‘Proveriću da li NIS plaća ekološku taksu na proizvodnju i uvoz maziva’
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da ne zna da li je tačno da Naftna industrija Srbije (NIS) ne plaća ekološku taksu na proizvodnju i uvoz maziva i da će to proveriti jer i njega interesuje.
On je novinarima u Nišu rekao da “nije srećan” sa svim što je ugovoreno prilikom prodaje dela vlasništva u NIS-u, “ali je to druga priča”.
“Ni Vlada Srbije ni NIS ne mogu da budu izuzeti od obaveza”, rekao je premijer.
Po pisanju današeg Blica država će podneti tužbu protiv svih kompanija koje ne plaćaju ekološku taksu na proizvodnju i uvoz maziva, uljučujuči i NIS.
List piše da NIS ne plaća ekološku taksu na proizvodnju i uvoz maziva još od uvođenja te obaveze 2010. godine, zbog čega je država godišnje oštećena za 1,5 miliona evra, koliko bi ta kompanija trebalo da plati za proizvedenih 11.00 tona tog maziva.
Uvoznici maziva, navodi Blic, za razliku od NIS-a moraju da plaćaju taksu od 12 dinara po kilogramu uvezenog maziva, zbog čega su njihovi proizvodi skuplji na tržištu i otežavaju poslovanje.
Osnov za neplaćanje takse NIS je našao u članu 13. Sporazuma Vlade Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede iz 2008. godine kojim je definisano da ukoliko se promeni zakonodavstvo kojim se pogoršavaju uslovi oporezivanja, nameti će se obračunavati u skladu sa propisima koji su važili na dan potpisivanja tog dokumenta.
List ističe da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine rešeno da naplati tu dažbinu jer smatra da “zakon ne daje osnov za privilegovan položaj nikome”.