Tih više od 6.000 kredita je više od cetvrtine u ukupnom broju subvencionisanih plasmana na nivou bankarskog sektora, dodala je predsednica Izvršnog odbora vodeće banke na srpskom tržištu.
Ono što i dalje ostaje kao problem, dodala je Ðurić, jeste problem nedostatka kreditno sposobne tražnje o čemu govori i podatak da više od 30.000 preduzeća trenutno ima blokirane račune.
Direktorka Banke Inteze u intervjuu Politici kaže i da je kao posledica majskih poplava povećan broj zahteva klijenata za restrukturiranje zajmova, dok istovremeno opada broj novih kreditnih zahteva.
Ipak, veruje da će napori vlade dovesti do poboljšanja uslova za oporavak ekonomske aktivnosti i kroz stvaranje boljeg privrednog ambijenta omogućiti priliv stranih investicija, ali i veću motivisanost domaćih kompanija da dodatno investiraju.
Govoreći o problemima prezaduženog dela privrede, Ðurić je rekla da odatle potiče najveći deo nenaplativih kredita, ali da je banka ipak uspela da stabilizuje nivo loših kredita koji je u Intezi niži od tržišnog, a pored toga imaju veoma visoke rezervacije.
Rešavanje tog pitanja je i dalje veoma važno kako za banke, tako i za celu zemlju, naglasila je ona i dodala da doprinos vlade u borbi za smanjenje nenaplativih kredita vidi u povećanju efikasnosti rada sudova, pored promene zakonske regulative.
“Da bi se smanjio udeo loših kredita, pored izmene zakonske regulative, važno je povecati efikasnost rada sudova, ali i prilagoditi poresku politiku u cilju stimulacije banaka da otpišu nenaplative kredite i na taj način očiste svoje bilanse”, rekla je ona
Ðurić smatra i da bi bankama trebalo omogućiti da nenaplativa potraživanja fizičkih lica ustupaju specijalizovanim finansijskim organizacijama i dodala da je do sada bilo nekoliko razgovora sa medunarodnim finansijskim organizacijama da se formira poseban fond koji bi se bavio preuzimanjem loših kredita od banaka, što bi bila još jedna mogućnost za smanjenje loše aktive
Ðurić je govorila i o iskustvima u poslovanju s građanima, istakavši da nije više pitanje kada će se smanjiti kamate, jer se to, kako tvrdi, već dešava.
“Ako bih htela da sublimiram dinamiku i kljucne trendove u poslovanju sa stanovništvom u 2014. godini, rekla bih da su to pored rasta gotovinskih zajmova i izuzetnog zaoštravanja konkurencije, upravo kontinuirano snižavanje i dinarskih i evrokamatnih stopa”, rekla je Ðurić.
Prema njenim rečima, jasno je da se ne možemo pričati samo o kamatama, a da se pri tom ne uzmu u obzir makroekonomske prilike u zemlji.
“I pored toga, naše kamatne stope su često na istom, pa čak i nižem nivou u poređenju sa zemljama u okruženju, uključujući i one koje su već članice EU. Poplave i pad tražnje presudno su uticali na ekonomske tokove”, podvikla je Ðurić.
Govoreći o postignutom u 2014. godini, Ðurić je rekla da je Banka Inteza sa izostankom privrednog rasta bila prinuđena da koriguje svoja očekivanja, ali da je i pored toga ostvarila dobre rezultate pre svega iskazane u rastu bilansne sume, povećanju ukupnih plasmana u delu poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom.
“Kreditna aktivnost zabeležila je pad na nivou celog bankarskog sektora, pre svega zbog smanjene kreditno sposobne tražnje realnog sektora, pa ni mi nismo ostali posteđeni toga. Za nas će tekuća godina ostati upamćena po odličnim rezultatima koje je Inteza Sanpaolo grupa postigla u proceni kvaliteta aktive i stres testa koju je sprovela Evropska centralna banka i Evropska bankarska agencija”, rekla je Ðurić.