Državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević odbacuje tvrdnje da je prizvodnja nafte iz srpskih uljnih škriljaca neisplativa, kako su pokazale studije od pre nekoliko decenija, kao i da je ekološki neprihvatljiva.
Dragosavljević tvrdi da je proizvodnja isplativa već pri ceni barela od 60 dolara, dok za drugu primedbu kontraargument nalazi u činjenici da se nafta na taj način proizvodi i u Estoniji, koja je članica EU.
Međutim, u Strategiji upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom Srbije, dokumentu iz novembra 2010. godine jedva da se pominju uljni škriljci. Navodi se da su drugi po značajnim rezervama energetski resurs uljni škriljci, da je dobro istražen, da se najznačajnije rezerve nalaze se u Aleksinačkom basenu i procenjene su na oko 1,8 milijardi tona iz kojih se može dobiti oko 190 miliona tona nafte.
U međuvremenu se ispostavilo da je eksploatacija i prerada uljnih škriljaca jedan od strateških projekta u rudarstvu Srbije.
Početkom novembra ministar Oliver Dulić otkrio je da postoji ogromno interesovanje investitora da sa državom Srbijom uđu u partnerstvo za eksplaotaciju uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu iz kojih je moguće proizvoditi naftu, gas, ali i struju.
On je tad anajavio da će već do kraja godine biti raspisan međunarodni poziv za izbor strateškog partnera koji bi zajedno sa državom Srbijom radio na eksploataciji uljnih škriljaca u Aleksincu.
“Ne želimo da tu investiciju vezujemo za bilo kakav međudržavni sporazum, već je cilj da se ostvari najbolji mogući interes za Srbiju i da investitor donese najmoderniju tehnologiju”, najavio je ministar Dulić, na pojasnivši da li to znači da su međudržavna partnerstva koja su stvarana u nekim drugim segmentima rudasrtva i energetike bila mimo interesa Srbije.
Posle ministrove najave, po medijima su potekle milijarde dolara prihoda od nafte iz škriljaca, bez ijednog glasa rudarske struke ili ekoloških organizacija protiv.
Državni sekretar Dragosavljević sad aotkriva da je resorno ministarstvo do sada dobilo pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera, ali da ima još zainteresovanih kompanija.
Pisma su stigla od investicionih fondova „Hator“ i „Zao star“, estonskih kompanija „Eesti energija“ i VKG i Naftne industrije Srbije. Kako navodi sekretar, cilj je uspostavljanje strateškog parnerstva sa nekom svetskom kompanijom koja ima najbolje tehnologije, iskustvo u toj oblasti, ali i čija je tehnologija ekološki najprihvatljivija.
“Nije nam ideja da taj posao radi isključivo investitor, već da se taj posao radi zajedno sa domaćom kompanijom, odnosno da se uspostavi zajedničko preduzeće,” rekao je Dragosavljević i dodao da bi pravo na eksploataciju trebalo da bude ulog domaće kompanije u zajedničko preduzeće.
Javno preduzeće za podzemnu eksplaotaciju uglja Resavica”, odnosno Aleksinački rudnici, trenutno izvode geološka istraživanja u aleksinačkom basenu. Do kraja godine će biti završena prva faza istraživanja, kako bi bile utvrđene tačne rezerve škriljaca u jednom delu aleksinačkog basena i očekuje se da do kraja 2011. “Resavica” preda elaborat o rezervama oko 400 miliona tona uljnih škriljaca, objasnio je državni sekretar.
Dragosavljević je procenio da bi, sa realizacijom takvog projekta posao moglo da dobije oko 1.500 ljudi.
Kako Tanjug prenosi, državni sekretar je povodom učestalih mišljenja, (koja se inače nisu pojavila u medjima), da prerada uljnih škriljaca nije u potpunosti ekološki opravdana, ukazao da se ta sirovina već dugo prerađuju u Estoniji koja je zemlja članica Evropske unije, “što znači da ispunjavaju propisane ekološke standarde EU”.
Dragosavljević je napomenuo da se prilikom proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca ne koristi voda, pa ne dolazi do emisije ugljen-dioksida, već nastaje samo pepeo čija je emisija, kako je istakao, otprilike jednaka onoj koju sada proizvode domaće termoelektrane.
Stručnjaci u Srbiji inače tvrde da, iako škriljci iz Aleksinca imaju srednji sadržaj ulja od 10,2 odsto, što omogućava tehnološki uspešnu ekstrakciju ulja, sa aktuelnim i očekivanim cenama ostalih izvora energije proizvodnja električne energije iz uljnih škriljaca nije izvesna u bliskoj budućnosti.
Državni sekretar misli drugačije i navodi da je prema procenama kompanija iz Estonije koje se dugo godina bave tim poslom, proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca isplativa već pri ceni nafte od 60 do 70 dolara po barelu.
On dodaje da Kina i Brazil, takođe, imaju veliko iskustvo u preradi uljnih škriljaca iz kojih mogu da se dobijaju i struja i gas.