Upravo iz tih razloga učesnici ove diskusije su, kako se navodi u saopštenju PKS-a, istakli da je važno da se realizuju konkretni projekti koji će omogućiti unapređenje transportne infrastrukture u regionu.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je uveren da će panel diskusij u Briselu doprineti da se ceo proces izgradnje velikih infrastrukturnih projekata ubrza.
„Cilj je da ukažemo na stvarne probleme privrede kada je u pitanju infrastruktura u našem regionu i povezanost regiona sa EU. Ne govorimo o apstraktnim stvarima, nego o konkretnim problemima sa kojima se privrednici suocavaju, kako to utice na njihove cene, izvoz, ukupno poslovanje“, rekao je Cadež.
Podsećajući na odluku EU da obezbedi oko milijardu evra finansijske pomoći za unapređenje ključnih transportnih veza u regionu, Katrin Vendt, koja je pri generalnom Direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije, istakla je da države Zapadnog Balkana treba da razviju projekte koji će omogućiti efektivno ulaganje opredeljenih sredstava.
„Za Evropsku komisiju i komesarku Bulc, povezivanje i osnaživanje transportne mreže Zapadnog Balkana jedan je od prioriteta. Bolja transportna mreža privući će investicije i ojačati privrede Balkana i Evrope“, ukazala je Andreja Kodrin, član kabineta Violete Bulc, evropskog komesara za transport.
U ime poslovne zajednice Srbije u Briselu je govorio Andrej Jovanović, generalni menadžer kompanije „Moji brendovi” u okviru koje posluju Bambi, Knjaz Miloš, Imlek,
Mlekara Subotica, Bitoljska mlekara, Mlekoprodukt i Niška mlekara.
Po rečima Jovanovića, najvažnije je da se ubrza razvoj ukupne infrastrukture u celom regionu, ne samo putne, već i železničke, kako bi se omogućila povezanost sa lukama radi unapredenja transporta robe.
Ucesnicima Panel diskusije obratio se i poslanik u Evropskom parlamentu Andor Deli, sa kojim je Komora organizovala skup u Evropskom parlamentu.
Poslanik Deli je poručio da je cilj diskusije da se ubrzaju procesi u evropskim institucijama jer, kako je naveo, „ne možemo dozvoliti da Zapadni Balkan, a samim tim i Srbija budu usko grlo evropskog transporta“.
Da je diskusija o Zapadnom Balkanu imala veliko interesovanje u Briselu govori i više od stotinu učesnika – predstavnika Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Saveta EU, Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, stalnih misija država clanica, poslovnih asocijacija i zajednica EU, Zapadnog Balkana i medija.
Skup u Evropskom parlamentu poceo je minutom cutanja za žrtve teroristickog napada u Parizu.