Veća inflacija, 20,8 odsto, bila je 1993. godine, saopštio je danas zavod za statistiku.
Motor inflacije su kao i prethodnih meseci bile cene namirnica, energija i stanovanja pre svega zbog skupog gasa.
Hleb je poskupeo u odnosu na decembar 2021. za 38 odsto, piletina za 43 odsto, mleko za 55 odsto, jaja za 92 odsto, ulje i mast za 38 odsto, dok je šećer u decembru bio skoro dva puta skuplji nego pre godinu dana.
Gas kojim se greju domaćinstva poskupeo je 140 odsto u odnosu na decembar 2021. godine, ugalj i čvrsta goriva za 66 odsto a grejanje i topla voda za 29 odsto. Električna energija pojeftinila je za 21,2 odsto.
Cene roba u odnosu na decembar 2021. povećane su za 17,8 odsto, a cene usluga za 12,5 odsto.
Analitičari i ekonomisti očekivali su da će u decembru inflacija dostići 16 do 17 odsto a slažu se da je smanjilo pre svega pojeftinjenje zbog pomoći države, odnosno postavljanje gornje granice za cene električne energije i gasa.
Češka narodna banka očekuje osetno smanjenje inflacije od proleća ove godine i računa da će već u drugoj polovini godine biti oko 10 odsto a 2024. godine bi mogla da se vrati na dugoročni cilj, od dva do tri odsto godišnje.
“Ne može se isključiti da će nas visoka inflacija mučiti duže nego što sad mislimo. Menjaju se očekivanja ljudi o inflaciji i pojedini privredni subjekti reaguju tako da oni poskupljuju zato što poskupljuju drugi oko njih. To može da izazove relativno dugotrajnu inerciju inflatornih pritisaka”, kazao je agenciji ČTK ekonomista Štepan Kšeček.