Kako su istakli, tokom prethodnih godina vlast nije ispoštovala gotovo ništa od onog što je dogovoreno tokom pregovora u više navrata, a kada jeste, to su onda bili samo finansijski zahtevi, dok za sistemska rešenja nije bilo sluha.
Nakon početka studentskih protesta, poljoprivrednici su svoje zahteve stavili na stranu i stali iza studentskih zahteva jer su, kako je istaknuto, uvideli da su problemi u poljoprivredi i problemi koje su izneli studenti apsolutno isti.
Saša Tomas Ćapi naveo je da Ministarstvo poljoprivrede ne vodi računa o ovom sektoru, osim kada se stvori određeni pritisak i kada paori zaprete “da će na drumove” ili da će da organizuju neki drugi vid protesta.
“Sadašnji ministar je čovek koji zna suštinu i srž problema, ali nema tim, a njegov delokrug ograničen je pošto znamo vrlo dobro da se u ovoj državi pita samo jedan čovek”, rekao je Ćapi.
On je istakao da je trenutno u Srbiji suša, da se “upalila crvena lampica”, da je oko 50 odsto poljoprivrednika na ivici bankrota i da ne zna kako će zasnovati novu proizvodnju.
Mileta Slankamenac je naveo da je njihovo udruženje prvo koje nije imalo samo finansijske zahteve prema nadležnima, jer su želeli da se menja sistem i zakonska regulativa.
“Naše tržište je opterećeno kartelskim ponašanjem gde se neko stalno nešto dogovara i nama postavlja uslove kako želi. Jednostavno, ti su karteli prilagodili zakone sebi i onda samo kažu: mi radimo po zakonu”, upozorio je Slankamenac.
Podsetio je da poljoprivrednici iz Inicijative traže uređenje tržišta i kontrolu hrane, prvenstveno zbog toga što danas građani Srbije piju “mleko koje nije mleko”, jedu “med koji nije med”, kao i zato što na naše tržište “stiže neka smrznuta svinjenitna iz nečije rezerve”.
“Mi smo jednostavno zarobljeni, a taj koji treba da stavi to pod kontrolu stoji sa stane i smeška se. On je ucenjen, ili je korumpiran, ili je zastrašen. I to je problem, ne samo u poljoprivredi već u svim segmentima naše privrede”, istakao je Slankamenac.
Na tribini je istaknuto da cilj blokada nikada nisu građani, već da je njihov cilj “uvek Beograd”, ali da ih policija uvek spreči u toj nameri, te da su samo zahvaljujući studentima 15. marta uspeli da stignu u Beograd i blokiraju Skupštinu.